Sta je aromaterapija?

[zoricab]

Istorija upotrebe aromatičnog bilja seže u daleku prošlost, pre mnogo vekova i civilizacija. Biljke su igrale važnu ulogu u mnogim kulturama prilikom lečenja različitih vrsta bolesti, a cvetni mirisi korišćeni su za oplemenjivanje duha i tela, za privlačenje partnera i uspostavljanje psihofizičke ravnoteže.

Stari Egipćani su bili majstori masaže i stručnjaci za negu kože. Kraljici Kleopatri je aromaterapija bila najdraži način nege tela i duha. Kasnije, stari Grci i Rimljani takođe koriste biljke i njihova lekovita i mirisna svojstva u masaži, pri lečenju i u kozmetici. Arapske civilizacije u staro doba usavršavaju metodu destilacije biljnih ekstrakata i izrađuju recepture za proizvodnju mirisnih ulja. U istočnim civilizacijama terapija biljkama koristila se paralelno s akupunkturom. U srednjovekovnoj Evropi biljke su korišćene za prekrivanje podova u svrhu oplemenjivanja prostora i sprečavanja širenja zaraznih bolesti. Iako umeće aromatrapije seže u daleku prošlost, sam termin "aromaterapija" ustanovljen je u Francuskoj 1928. godine, kada je poznati hemičar Gattefosse otkrio lekovitost eteričnog ulja lavande uronivši u njega svoje hemikalijama opečene ruke. Gattefosse je sa oduševljenjem shvatio da su opekotine puno brže i bezbolnije zarasle nego obično. To ga je podstaklo na dublje istraživanje, što je rezultiralo rođenjem pojma "aromaterapija".

Pojam aromaterapija označava kontrolisano korišćenje eteričnih ulja, kako bi se uravnotežilo i unapredilo zdravlje tela, uma i duha. Aromaterapija svakom čoveku pruža mogućnost da na potpuno prirodan, neškodljiv način, koristi ekstrakte biljaka kojima će održati psihofizičku ravnotežu, ojačati imuno-sistem, osloboditi svoje telo napetosti, uravnotežiti i smiriti svoje emocije. Relaksacija duha i tela, odnosno sklad psihičkog i fizičkog, ciljevi su koje danas postavlja sebi gotovo svaki čovek kod kojeg se probudila svest o neophodnosti zdravijeg i lepšeg izgleda.

U svetu postoje dva modela aromaterapije ? Francuski i engleski model. Francuski model aromaterapije je integrisan u medicinu, što znači da se aromaterapijom bave isključivo lekari. Francuski model podrazumeva i oralno uzimanje eteričnih ulja. Engleski model, za razliku od francuskog, isključuje oralnu primenu eteričnih ulja. Ulja se koriste nanošenjem na kožu i inhalacijom, u svrhu smanjivanja stresa, olakšavanja tegoba izazvanih stresom, prevencije bolesti, kao i za negu i ulepšavanje tela. Prema engleskom modelu, za aromaterapeutsku praksu nije potrebno imati medicinsko obrazovanje.


Da bi se odrzali dobri rezultati, aromaterapiju koristimo na sledece nacine:
-Prostornom difuzijom
-Masazom
-Kupanjem
Kupke:
Etericna ulja mogu se dodati i u kupke (3-10 kapi), kod inhalacija i sauna.
Do 15 kapi pozeljno izmesati sa tecnim sapunom (kupkom).
Prostorna difuzija:
Jedan od najboljih nacina koriscenja etericnih ulja.Prostorna difuzija moze se izvesti na razlicite nacine.Stavimo par kapi etericnog ulja na toplu povrsinu putem koje omogucujemo prelazak molekula etericnog ulja u plinsko stanje (vazduh).Mirisna svetiljka.Posudicu mirisne svetiljke napuniti vodom i dodati ukupno 5-10 kapi etericnih ulja.Ispod posudice zapaliti svecu i... uzivajte...Sva su etericna ulja pogodna za primenu u mirisnoj svetiljci.
Masaze:
Putem masaze etericna ulja prolaze kroz epidermu prema limfi i krvi.Laganom masazom pospesujemo prodiranje etericnog ulja, a time i njegovu delotvornost.
Zbog jacine mesati sa osnovnim uljima:bademovo, kantarionovo, maslinovo, sezamovo, ulje psenicnih klica, semena grozdja, semena palme.50 ml. osnovnog ulja do 25 kapi etericnog ulja.

[zoricab]

Iako eterična ulja sadrže potpuno prirodne supstance, ona nisu bezopasna, pa ih je potrebno koristiti sa velikom pažnjom i u propisanim dozama. Ovde ne važi izreka "od viška glava ne boli", tako da je uvek bolje upotrebiti jednu kap manje nego jednu kap više! Eterična ulja se ne smeju nanositi na kožu nerazređena; izuzetak su lavanda i čajevac, kada je reč o manjim površinama (akna, bradavica, herpes).

Pre upotrebe, preporučuje se mali test alergije, posebno kod ljudi sa osetljivom kožom. Test obavite tako što ćete jednu kap eteričnog ulja, razređenu u kašičici baznog ulja, naneti na unutrašnju stranu podlaktice ili iza uha, pa ostaviti 24 sata da deluje. Ako se ne pojavi crvenilo, svrab ili peckanje, ulje se sme koristiti.
Ne preporučuje se dugotrajno korišćenje istog ulja jer bi moglo doći do preosetljivosti. Dugotrajnim korišćenjem smatra se svakodnevna primena u periodu dužem od 3 meseca.
Citrusna ulja su fototoksična, i ne smeju koristiti najmanje 12 sati pre izlaganja suncu ili solarijumu jer rezultat može biti neravnomerna i neestetska pigmentacija.
Eterična ulja treba čuvati na tamnom i hladnom mestu, dalje od izvora toplote jer su zapaljiva, menja im se hemijski sastav, i brže isparavaju.
Eterična ulja nisu za oralnu upotrebu, ukoliko nemaju odgovarajuće sertifikate i ukoliko ih ne ordinira stručna osoba. Izbegavajte dodir eteričnih ulja sa očima i sluzokožom.
Osobe koje imaju jake alergije, boluju od astme, epilepsije, starije osobe i trudnice, trebalo bi da obrate posebnu pažnju prilikom upotrebe eteričnih ulja i svakako da se posavetuju sa stručnom osobom ili lekarom.

Evo i nekoliko korisnih recepata aromakozmetike
Ulje za negu masne kože i protiv akni:
u 50ml osnovnog ulja( 10% ulje jojobe i 90% ulje badema) dodajte 8 kapi et. ulja lavande, 4 kapi et. ulja čajevca i 1 kap et. ulja geranijuma.

Ulje za negu zrele kože:
u 50ml osnovnog ulja( 10% ulje avokada i 90% ulje badema) dodajte 6 kapi et. ulja geranujuma, 4 kapi et. ulja nerolija i 3 kapi et. ulja pačuli.

Ulje za negu osetljive kože:
u 50ml ulja semena kajsije dodajte 8 kapi nerolija, sandala ili geranijuma.

[zoricab]

Fitokompleks je ime koje se često koristi za preparate na bazi lekovitog bilja. Korišćenje lekovitog bilja za lečenje mnogih bolesti postoji dugo, koliko i samo čovečanstvo. U savremenoj medicini za lečenje biljem koristi se termin "fitoterapija". Jedna od naivećih prednosti ovog načina lečenja jeste taj da primena lekovitih biljaka ne škodi organizmu i pored toga što često deluju vrlo kompleksno (pri lečenju jednog poremećaja često se regulišu i drugi poremećaji u organizmu). Lekovito bilje ne deluje trenutno, već je potrebno redovno uzimanje da bi se došlo do željenih rezultata. U isto vreme, zbog kompleksnog delovanja na biohemijske procese fitoterapija otklanja uzročnike problema, a ne samo posledice.

Mnogi travari su kažu: "Lečite se sami lekovitim biljem i travama. Najisaveršenija labaratorija je stomak". Zdravlje je najidraži i nenadoknadiv dar koga priroda daje. Zdravlje počinjemo da cenimo tek kad je ugroženo, izgubljeno, a nekad je kasno da se vrati. Upoznajte prirodu jer je puna lekova.

(iz knjige Mirosalva Zdravkovića "Moć lekovitog bilja")

Na najčešće postavljana pitanja u vezi korišćenje fitokompleksa odgovara ruski fitoterapuet sa dugogodišnjim iskustvom Ponomareva Tatjana Vasiljevna.

Šta je fitokompleks?

Fitokompleks je mešavina visokokvalitetnog lekovitog bilja (biljke, gljive, alge) odgajanog u ekološki čistim sredinama. Radi upotpunjavanja delovanja naučno i precizno određenoj mešavini bilja, fitokompleksu se dodaju vitamini, minerali, aminokiseline, enzimi, makro i mikroelementi, bifido i acidobakterije (u zavisnosti od toga na koji zdravstveni problem treba da se deluje).

Kako su nastali fitokompleksi (biološko aktivni dodatci ishrani)?

Zbog mogućnosti koje donosi naučni razvoj, savremena naučna dostignuća i tehnologija, naučnicima je omogućeno da posvete pažnju radu pojedinčnih ćelija u organizmu čoveka. Napravljeni su dijagnostički instrumenti koji omogućavaju praćenje celog životnog veka ćelije, odnosno evoluciju ćelije: proces metoze (deljenja) i životni cikl pojedinačnih ćelija a sa tim su se proširila i istraživanja patološkog procesa u ćelijama.

Prilikom ovih istraživanje postalo je očegledno da je glavni uzrok nastanaka mnogih bolesti nepravilni rad pojedinačnih ćelija koje formiraju različite vrste tkiva u organizmu. Kao glavni razlozi poremećaja rada ćelije su izdvojeni: nedovoljna količina hranljivih elemenata koji obezbeđuju funkcionisanje ćelije (kao posledica se javlja smanjenje normalne funkcije, nepravilna mitoz i dupliranje sledeće generacije obolelihh ćelija); visoki stepen zagađenosti i toksikacija pojedinačnih ćelija (naročito ćelija jetre, bubrega, mozga, kože, kose itd.); genetski faktori rada ćelija; uticaj radioatkivnosti; prisustvo slobodnih radikala; jaka stresna stanja koja za posledicu imaju narušen hemijski balans u organizmu.

Istovremeno, istraživanja su pokazali da određene kombinacije lekovitog bilja uz dopunu sa drigim elementima neophodnim organizmu mogu da otklone sve uzroke nastanaka poremećaja rada ćelija izuzen ako se radi o genetskim poremećajima.

U skladu sa tim neuka se sve više preusmerava na stvaranje adekvatnih dodataka ishrani koji u osnovi svog delovanja utiču direktno na ćeliju. Kao rezultat toga, danas imamo fitokomplekse koji su usmereni na korekciju različitih funkcije organizma, kao i profilaksu nastanaka najčešćih oboljenja ljudskog organizama u savremenom društvu.

Da li fitokompleksi mogu da budu opsani po zdravlje?

Fitokompleksi nemaju kontraindikacija jer u sebi ne sadrže sintetska jedinjenja, otrovno bilje i sličnih opasnih supstanci. Sve formule su sastavili naučnisi i svi fitokompleksi su klinički ispitani. Jedina kontraindikacja može biti individualna osetljivost na pojedinačne biljke koje ulaze u sastav fitokompleksa. Kao poređenje se može navesti da su fitokomleksi isto tliko opasni koliko i začine (na primer mirođija, đumbir, peršun itd).

(Svi fitokompleksi iz ponude na sajtu su sertifikovani po međunarodnim standardima ISO 2001, GMP, HACCP.)

Kako se koriste fitokompleksi, u kojim slučejevima i u kojim dozama?

Fitokompleksi se uzimaju u slučaju kada postoji opasnost nastanaka oboljenja ili kada je bolest već postoji. Način uzimanja i pristup rešavanju problema mogu da se razlikuju.

Kada se radi o profilaksi bolesti (sprečavanju pojave bolesti) mogu se uzimati pojedinačni fitokompleksi koji će biti efikasni za sprečavanje nastanaka bolesti (na primer fitokompleks za preventivu pojave proširenih vena, bolesti prehlade i narušenog imuniteta, bolesti kardio-vaskularnog sistema, profilaksa povišenog krvnog pritiska itd).

Međutim kada je bolest već prisutna to ukazuje na poremećaj funkcija nekoliko sistema u organizmu. Nepravilno funkcionisanje nekolikh sistema zajedno kao posledicu ima nastanak oboljenja, a naročito ako se radi o hroničnih bolesti. Zbog toga je nepravilno gledati svaki organ ili sistem odvojeno od organizma kao celine. U ljudskom telu sve je povezano i poremećaj jedne funkcije uvek svojim delovanjem dovodi i do narušavanja nekih drugih funkcija u organizmu. Na žalost, lekari „stare škole“ često pokušavaju da izleče samo jedan organ ili saniraju simptome, a ne obraćaju pažnju na funkcionisanje organizama kao celine.

Zbog toga, kada bolest već postoji, neophodan je kompleksni pristup rešavanju problema, što podrazumeva nekoliko koraka ka ozdravljenju organizma: čišćenje organizama od toksina i slobodnih radikala, normalisanje rada gastroenterološkog sistema (da bi se sve komponenti ishrane kao i fitokompleksa apsorbovale i iskoristile u organizmu maksimalno efikasno), kao i regulisanje rada pojedinačnih organa i sistema ljudskog tela.

U zavisnosti od poremećaja ili bolesti, takvo lečenje može da traje od 3 meseca do godinu dana sa vremenskimi pauzama u korišćenju programa (tačan program se sastavlja individualno). Taj vremenski period zavisi od dužine života pojedinačnih ćelija u različitim vrstama tkiva (srednje od 80 do 120 dana). Bolesna ćelija daje drugu bolesnu ćeliju, međutim ,ćelija koja zdrava daje zdravo „potomstvo“, što dovodi do poboljšavanja kvaliteta tkiva pojedinačnih organa. Rezultat toga je pravilan rad organa i sistema u organizmu.

Želudačno-crevni trakt je hemijska laboratorija koja je odgovorna za snabdevanje čitavog organizma svim spektrom njemu neophodnih elemenata, hranljvih materija, energije itd. Ako organizam ne dobija za negovo funkcionisanje neophodne elemente on koriste svoje unutrašnje rezerve, koje vremenom nestaju i to neizbežno dovodi do pojave različitih bolesti. Ovo je, na primer, jedan od razloga zbog čega stari ljudi boluju teže i češće.

Za razliku od sintetskih lekova fitokompleksi ne daju neželjene rezultate, ne uništavaju i ne remete crevnu floru, ne oštećuju sluzokožu želudca, bubrege, jetru, ne dovode do intoksikacije organizama, a što je najbitneje deluju na sam uzrok bolesti. Ne otklanjaju samo simptome već regulišu rad poremećenog organa, regulišu rad trenutne generacije ćelija, a kroz to svih sledećih generacija, koje će pojedinačna zdrava ćelija da proizvede.

Između ostalog, hemijske supstance u biljkama nisu izdvojene iz normalnih takozvanih helatnih veza (lakoapsorbujućih u ljudskom organizmu). To zanči da se u ovom obliku lako iskoriste sve hranljive materije unete u organizam.

Saveti fitoterapeute na: http://artlife.info/fitoterapeut_%20saveti.html