Siringomijelija i siringobulbija

[alison]

Siringomijelija i siringobulbija

Siringomijelija (Syringomyelia) predstavlja izduženu šupljinu ograničenu glijom, blizu centralnog kanala. Obično je smeštena u donjem cervikalnom i gornjem torakalnom regionu. Nekada se proteže u produženu moždinu - syringobulbia. Naziv potiče od reči syrinx - šupljina i myelos - moždina.

Uzrok nastanka

Najčešće je po sredi kongenitalna abnormalnost mada je nekad šupljina posledica nekroze tumora.

• Može biti deo složenijeg sindroma kongenitalne prirode kao što je Arnold - Kjarijeva (Arnold - Chiari) malformacija. Ovaj sindrom i ostale siringomijelije udružene sa opstrukcijom foramen occipitale magnum spadaju u tip I siringomijelije.
• Idiopatska siringomijelija bez opstrukcije foramen occipitale magnum, predstavlja tip II siringomijelije.
• Siringomijelija tipa III udružena je sa tumorom, traumatskim arahnoiditisom ili pahimeningitisom.
• Tip IV predstavlja hidromijeliju koja može biti udružena sa hidrocefalusom. Hidromijelija je proširenje samog centralnog kanala.

Klinička slika

Siringomijelična šupljina je ispunjena tečnošću i vrši pritisak na ćelije prednjih rogova kičmene moždine, piramidne puteve i ascedentne, senzitivne puteve dovodeći do njihove degeneracije. Razvoj šupljine dovodi do destrukcije centralne sive mase kičmene moždine i prekida vlakana spinotalamičnog puta koji kroz nju prolaze na putu za suprotnu stranu u odgovarajućim segmentima kičmene moždine.


Klinička slika je rezultat navedenih lezija: oštećenje osetljivosti za bol i termičke senzacije uz očuvanost senzibiliteta za dodir u odgovarajućim dermatomima, najčešće na rukama, simptomatologija oštećenja perifernih motornih neurona u odgovarajućim miotomima (hipotrofija malih mišića šaka), znaci oštećenja kortikospinalnih puteva na nogama, trofičke promene na koži, potkožnom tkivu i kostima ruku.



U nešto više od jedne trećine slučajeva javljaju se disestezije u vidu palećeg bola. Bolne disestezije se javljaju u dermatomima koji odgovaraju segmentima u kojima sirinks zahvata dorzolteralni kvadrant kičmene moždine sa iste strane. U više od polovine slučajeva hirurška intervencija koja dovodi do kolapsa sirinksa daje olakšanje bolova.



Propagacija šupljine ka produženoj moždini oštećuje senzitivna jedra trigeminusa i dovodi do siringomiječične disocijacije senzibiliteta na licu.


Dijagnoza

Osim na kliničkoj slici, dijagnoza siringomijelije se zasniva na savremenim metodama slikanja nervnog tkiva. CT (skener) može biti od pomoći, ali je snimanje NMR-om (nuklearna magnetna rezonanca) metoda izbora.



Lečenje

Lečenje ne dovodi do značajnijeg uspeha. Hirurška intervencija se može sastojati iz obične incizije šupljine - siringotomije ili siringostomije sa uspostavljanjem drenaže, ili subokcitipalne dekompresije kod Arnold - Kjarijeve malformacije. Kod hidromijelije sa udruženim hidrocefalusom preporučuje se ventrikuloperitonealni šant. Bolesnici sa teškim neurološkim ispadima ili nepokretni i sa stacionarnim stanjem nisu kandidati za operaciju.



Bolesnicima se mora ukazati na mogućnost neopaženih povreda analgetičnih delova ruku. Takođe treba da izbegavaju nagle i snažne pokrete, jer to povećava mogućnost nastanka artropatija.



U odmaklom stadijumu primenjuju se miotonolitici i vodi se briga o funkcionisanju sfinktera odnosno, o redovnom pražnjenju bešike i creva.

Apiterapija hroničnog osteomijelitisa

Među hirurzima se često može čuti sledeća simbolična izreka: U glavu možete dunuti, u grudnu duplju pljunuti, u stomačnu duplju urinirati, ali u kost ničim ne smete dirati. Tu se želi reći koliko je koštano tkivo osetljivo. Autori S. W. Ip i C. M. Huang (siuwp001@hotmail.com), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu, izvestili su o neverovatnom uspehu u lečewu hronićnog osteomijelitisa (zapaljenje koštane srži). To je ozbiljna infekcija koja se teško leči. Neadekvatno lečena, rezultuje avaskularnom nekrozom kosti. Pacijenti sa ovom bolešću imaju povremene napade jakih bolova uz pojavu gnoja. Tridesettrogodišnja Kineskinja je 17. maja 1992. imala tešku saobraćajnu nesreću, u kojoj je došlo do teškog oštećenja leve noge. Imala je višestruki otvoreni prelom leve butne kosti (femur), i obe leve potkolene kosti (tibia i fibula). Hirurg joj je preporučio amputaciju noge, jer se razvio gnojni osteomijelitis, ali je ona odbila. Tokom 12 narednih godina preživela je veliki broj epizoda bola i gnojenja. Od 2. avgusta 2004. godine dobijala je redovno pčelinji otrov tri puta nedeljno tokom 16 nedelja. Radi usklađivanja doziranja, svake dve nedelje su proveravani nivoi IgG i IgE antitela u serumu. Svi problemi su nestali nakon terapije. Zaključuju da je melitin, glavna komponenta pčelinjeg otrova, dobro poznat antimikrobni i citolitički transmembranski peptid (protein) koji utiče i na Gram pozitivne i na Gram negativne bakterije. Smatraju da pčelinji otrov ima budućnost i u prevenciji infekcija.

Apiterapija celulitisa

Celulitis je akutno, difuzno rašireno, zapaljensko stanje kože koje se karakteriše lokalnim bolom, crvenilom, otokom i osećajem topline (praktično predstavlja zapaljenje vezivnog tkiva). Autori S. W. Ip i C. M. Huang (siuwp001@hotmail.com), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu, izvestili su o korišćenju melitina, dobro poznatog transmembranskog antimikrobnog proteina iz pčelinjeg otrova u lečenju ovog oboljenja, i kako kažu, iznenađeni su visokim uspehom moderne apiterapije. Posle saobraćajne nesreće, kineskinja stara 55 godina dobila je celulitis desne noge. Primala je pčelinji otrov svakodnevno, zajedno sa kapsulama propolisa, 800 mg četiri puta dnevno. Celulitis je u potpunosti izlečen nakon tri nedelje terapije.
Celulitis mogu izazvati različite bakterije (na primer S. aureus i S. Pyogenes). Bakterija može da dospe u epiderm kroz pukotine na koži, ogrebotine, posekline i hirurške rane. Pčelinji otrov sadrži snažne antimikrobne peptide. Do današnjeg dana, nisu pronašli nijednu jedinu bakteriju koja je otporna na pčelinji otrov. Kombinacija pčelinjeg otrova i propolisa nudi snažan antimikrobni tretman protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija kod infekcije kože i vezivnog tkiva.

Lečenje gihta pčelinjim otrovom

Siu-Wan Ip (Medicinski kolex, Taichung City, Tajvan, siuwp001@hotmail.com) i Chung-Ming Huang (Institut za imunologiju i reumatologiju, Taichung City, Tajvan) izvestili su o terapijskom postupku provedenom kod pacijenata sa gihtom. Najveći problem im je bila pojava alergije na pčelinji otrov kod nekih pacijenata. Pacijenti su dobijali terapiju tri puta nedeljno tokom 10 meseci. Pacijentova serumska IgG i IgE antitela su praćena svake dve nedelje, da bi se otrov pravilno dozirao. Ustanovili su da nivo IgG raste već nakon 24 časa od terapije, i da ostaje na stabilnom nivou 3 nedelje posle tretmana, dok nivo IgE raste na isti način, ali opada posle 2-3 nedelje. Posle primljene desetomesečne terapije, zapažen je manji inflamatorni odgovor i znatno smanjenje bolnih senzacija. Melitin iz pčelinjeg otrova je transmembranski peptid koji se bori protiv zapaljenskog odgovora u imunskim bolestima.

[ukus]

A možda mi nedostaje i cink ili selen u organizmu, ko će ga znati...