Dalekovidost (Hipermetropija)

[zoricab]

Kod hipermetropije osovina oka je kratka u odnosu na njegovu moć prelamanja tako da se zraci, koji u oko dolaze paralelno, seku iza retine (mrežnjače), odnosno iza žute mrlje.

Uzrok nastanka
Kod dalekovidosti je očna jabučica kraća, ili je rožnjača zaravnjenija, u odnosu na normalno oko.

Klinička slika
Hiperemetropno oko mora da upotrebi akomodaciju čak i kada posmatra udaljene predmete da bi se na taj način povećala moć prelamanja i zraci sekli na retini, što je preduslov za jasan vid. Bez akomodacije hipermetropno oko ne može da vidi jasno ni na daljinu ni na blizinu.

Prema tome koliko učestvuje akomodacija sočiva da bi se kompenzovala hipermetropija razlikuju se sledeći oblici:

* Totalna hipermetropija koja predstavlja stvarni stepen dalekovidosti i to bez učešća akomodacije. To se utvrđuje metodom skijaskopije pošto je je akomodacija potpuno isključena (stavljanjem kapi atropina)
* Latentna hipermetropija je onaj deo totalne hipermetropjie koji je kompenzovan akomodacijom sočiva, ovaj deo je veći kod mladih osoba, čija je akomodaciona sposobnost veoma izražena
* Manifetsna hipermetropija je onaj deo totalne hipermetropije koji nije kompenzovan akomodacijom, ovaj deo je veći što je osoba starija.

Kod hipermetropnog oka cilijarni mišić je jako razvijen - hipertrofisan (suprotno kratkovidom oku). Ova hipertrofija je rezultat činjenice da ovakvo oko mora stalno da upotrebljava svoju akomodaciju. Ova potreba stalnog, neprekidnog akomodiranja dovodi, pri radu na blizinu, do još većeg opterećenja, što opet izaziva zamor akomodativnog aparata i što se manifestuje osećajem zamora, gubljenjem slova kao u nekoj magli pri čitanju i pisanju, titranjem pred očima, pojavom glavobolje. Kod ovih osoba se ranije javlja presbiopija (staračka dalekovidost) usled čega oni relativno rano počinju da nose pored korekcionih stakala za daljinu još i naočare za rad na blizinu.

Dijagnoza
Određivanje refrakcije subjektivnom metodom vrši se za svako oko posebno, pri čemu se trenutno neispitivano oko zakloni neprovidnim zastorom. Određivanje refrakcije objektivnom metodom vrši se skijaskopijom ili oftlmoskopiranjem očnog dna.

Lečenje
Optička korekcija hipermetropije vrši se pomoću sabirnih-konveksnih sočiva ili naočara, koja paralelne ili divergentne zrake dovode u oko kao konvergentne i na taj način omogućuju da se oni, umesto iza retine, seku na samoj retini. Prepisuju se najjača konveksna stakla da bi se na taj način savladala i latentna hipermetropija koja je bila prikrivena aktom akomodacije. Ovo je naročito važno da se učini kod mladih osoba gde je akomodacija jako razvijena.