Alternativa Forum

Kontemplacija osećaja

Ovo je diskusija na temu Kontemplacija osećaja u podforumu Duhovnost
Osećanja su kao mehuri. Khandha samyutta , 95 Sve stvari se ...

Natrag   Alternativa Forum > Metafizika i duhovnost > Duhovnost

Alternativa Forum


Duhovnost Duhovni put

Odgovor
LinkBack Opcije Teme Način Prikaza
Nepročitano 15-04-18, 18:57   #1
▼▲
 
DeteSvetla6's Avatar
 
Datum registracije: May 2009
Postovi: 8,044
DeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond repute
DeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond repute
Post Kontemplacija osećanja

Osećanja su kao mehuri.
Khandha samyutta, 95

Sve stvari se oslanjaju na osećanja.
Anguttara nikāya, IX:19

"Sva osećanja — bilo prošla, buduća ili sadašnja, bilo u nama ili u drugima, bilo sirova ili plemenita, niska ili uzvišena, daleka ili bliska — treba posmatrati sa ovakvim ispravnim razumevanjem: "Ovo nije moje, ovo nisam ja, ovo nije moje sopstvo."
Anatta-lakkhana sutta, Samyutta nikāya, XXII, 59.


Prijatno osećanje je prijatno dok je prisutno; bolno je kada se menja. Bolno osećanje je bolno dok je prisutno; prijatno je kada se menja.Ni-bolno-ni-prijatno osećanje je ugodno ukoliko ga razumemo; ono je bolno ukoliko ne postoji razumevanje.
44; Ćula-vedalla

Dobro podučen učenik…ne smatra da je osećanje sopstvo, niti da je sopstvo vlasnik osećanja, niti smatra osećanje kao uključeno u sopstvo, niti sopstvo kao uključeno u osećanje.
O tako dobro podučenom učeniku može se reći da je on nesputan ropstvom osećanja, nesputan ropstvom bilo unutrašnjim bilo spoljašnjim. On je video obalu, on je video drugu stranu, i on je potpuno slobodan od patnje — ovome ja podučavam.
Khandha samyutta 117


Rečeno je da bi trebalo poznavati osećanja, njihovo uslovljeno poreklo, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihovo prestanak i put ka njihovom prestanku.
Zato je ovo rečeno?
Šta su osećanja? Ovo troje: prijatnost, bol, i ni-prijatnost-ni-bol.
Šta je uslovljeno poreklo ovih osećanja? Čulni utisak je uslovljeno poreklo ovih osećanja.
Šta je raznolikost osećanja? Postoje prijatna osećanja, svetovna i duhovna; postoje bolna osećanja, svetovna i duhovna; i postoje neutralna osećanja, svetovna i duhovna.
Šta je posledica osećanja? To je ličnosna egzistencija (attabhava) zasnovana na ovome ili onome (osećanju), pohvalnog ili rđavog karaktera koji onaj što oseća prouzrokuje.
Šta je prestanak osećanja? To je prestanak čulnog utiska to je i prestanak osećanja.


Plemeniti osmostruki put je put koji vodi ka prestanku osećanja: ispravno razumevanje, ispravna misao, ispravan govor, ispravna akcija, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
Ukoliko plemeniti učenik poznaje na ovaj način osećanja, njihovo uslovljeno poreklo, njihovu raznolikost, njihove posledice, njihov prestanak i put koji vodi ka prestanku, on će spoznati ovaj pronicljivi svetački život, to jest prestanak osećanja.
Nikaye, Šestice, 63


Na osnovu čega je rečeno da su četiri plemenite istine ona Dhamma koju sam podučavao, koja je neosporna, neizbleđujuća, besprekorna i besprigovorna od strane inteligentnih asketa i brahmana?


Zasnovano na šest elemenata postoji spuštanje u matericu. Kada se desi takvo spuštanje u matericu, nastaće um-i-telo (nama-rupa). Um i telo uzrokuju šestostruku osnovu čula. Šestostruka čulna osnova uzrokuje čulni utisak. Čulni utisak uzrokuje osećanje. Ovo je za onoga ko oseća da sam ja podučavao: "Ovo je patnja", "Ovo je poreklo patnje", "Ovo je prestanak patnje", "Ovo je put koji vodi ka prestanku patnje"
"Sestre, pretpostavite da postoji lampa koja je upaljena: tu je ulje, tu fitilj, tu je plamen, tu je sjaj, sve prolazno i podložno promeni. Sada, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao: "Dok je ova lampa upaljena, ulje, fitilj i plamen su prolazni i podložni promeni, ali njen sjaj je stalan, trajan, večan i ne podložan promeni?" —

" Svakako da ne, poštovani gospodine," "Zašto ne?"

"Zato što, poštovani gospodine, dok lampa gori, ulje je nestalno i podložno promeni, kao što su to i fitilj, plamen i sjaj."
"Na isti način, sestre, da li bi iko govorio ispravno kada bi rekao:
"Ovih šest (organa) utemeljenih u nama su nepostojani, ali ono što, zasnovano na njima, ja osećam kao prijatno ili bolno ili ni-prijatno-ni-bolno, jeste stalno, trajno, večno i nepodložno promeni.
— "Svakako da ne, poštovani gospodine." "Zašto ne?"

— "Zato što, poštovani gospodine, svaka vrsta osećanja se razvija zavisno od odgovarajućih uslova i sa prestankom odgovarajućih uslova prestaju i odgovarajuća osećanja.'
"Dobro rečeno, sestre, dobro rečeno! Kada plemenita učenica ovo opaža, ona to vidi sa ispravnim razumevanjem, kao što to zaista i jeste."
Iz Mađđhima nikāye, 146; Nandakin govor

Prijatna osećanja su prolazna, uslovljena, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja, nestajanja, iščezavanja i prestajanja. Bolna osećanja kao i neutralna takođe, su nestalna, uzrokovana, zavisno nastala, imaju prirodu propadanja, nestajanja, iščezavanja i prestajanja.
Kada dobro podučeni učenik ovo opaža, on postaje neuzbuđen prijatnim osećanjima, neuzbuđen bolnim osećanjima i neuzbuđen neutralnim osećanjima. Budući neuzbuđen, njegova žudnja iščezava, a sa iščezavanjem žudnje on je oslobođen. Pošto je osobođen, u njemu se javlja znanje da je on oslobođen.
On tada zna: "Rođenje je iscrpljeno, svetački život je iživljen, urađeno je ono što se trebalo uraditi, nema više povratka.
Monah čiji je um ovako oslobođen, ne slaže se niti spori sa bilo kim; on koristi jezik uobičajen u svetu, ali bez zabluda o njemu.
Iz Mađđhima nikāye 74, Dighanakha

Kontemplacija (lat: od korena templum) ili sozercanje (od korena zrenje; sozercati - sagledati) ili je prevod grčke reči teorija (gr: θεωρία - zrenje, viđenje, motrenje) koja znači duhovno sagledavanje odnosno opažanje uzvišene lepote u stvarima. Prema „Rječniku stranih riječi“ Bratoljuba Klaića, kontemplacija je „razmatranje, razmišljanje, duboko poniranje mislima u nešto, umovanje, misaonost koja nema potrebe za praktičnom realizacijom“.

Lepo je misliti, još lepše znati, a najlepše je sozercati.-Gete

"Osećati jeste sve!" — tako je uzviknuo nemački pesnik.

Mada su ovo prevšiše znane reči, one dobro naglašavaju činjenicu da su osećanja glavni faktori u ljudskom životu. Bilo da su ljudi toga svesni ili ne, svoje živote uglavnom provedu u neprekidnom nastojanju da pojačaju prijatna osećanja i izbegnu neprijatna. Sve ljudske ambicije i težnje služe ovoj svrsi: od jednostavnih užitaka svakodnevnog življenja do snažnog podsticaja moćne i kreativne radosti velikog umetnika. Sve što se želi jeste da se ima sve više i više prijatnih osećanja, zato što ona donose sa sobom emocionalno zadovoljenje zvano sreća. Takva sreća može da ima različite nivoe rafiniranosti i da dostigne veliku snagu. Ova osećanja sa svoje strane će proizvesti mnoge namere i njihove konkretne posledice. Radi zadovoljenja "principa zadovoljstva" počinjena su mnoga herojska, kao i mnoga neherojska i beskrupulozna dela. Zarad proizvodnje stvari koje podstiču prijatna osećanja razvilo se hiljade industrija i službi, sa milionima radnika.



Tehnologija i primenjena nauka, takođe, služe različitim nivoima rastućih potreba za čulnim uživanjem i prijatnošću. Obezbeđujući sebi problematične puteve bežanja od stvarnosti, ovi kupci emotivnih i čulnih zadovoljstava pokušavaju da ublaže bolna osećanja kao što su strah i strepnja.
Iz ovog kratkog pregleda može se shvatiti značaj Budinog iskaza da se "sve stvari sustiču u osećanjima". Iz ovakve centralne pozicije osećanja takođe se može shvatiti da pogrešno razumevanje osećanja pripada grupi od dvadeset personalističkih shvatanja gde je sastojak bića koji nazivamo "osećanja" (grupa osećanja (vedana khandha) na različite načine poistovećen sa "sopstvom", za koje se pretpostavlja da postoji.


☻☺•



Podijeli post!

DeteSvetla6 je offline   Reply With Quote
DeteSvetla6, hvala ti na korisnom postu!
Waswa (18-04-18)

Nepročitano 15-04-18, 19:12   #2
▼▲
 
DeteSvetla6's Avatar
 
Datum registracije: May 2009
Postovi: 8,044
DeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond repute
DeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond repute
Post

Ipak, osećanje samo po sebi, u svom osnovnom stanju, u dobroj meri je neutralno dok registruje dodir sa objektom kao prijatan, neprijatan ili neutralan. Jedino kada su emocionalne ili voljne primese prisutne, razviće se žudnja i ljubav, odbojnost i mržnja, strepnja, strah i pogrešna gledišta. Ali to ne mora tako da bude. Ove primese nisu neodvojivi delovi konkretnog osećanja. U stvari, mnogi slabiji utisci koje primamo tokom dana ostanu na prostom opažanju nerazgovetnih i kratkotrajnih osećanja, bez dalje emocionalne reakcije. To pokazuje da zaustavljanje na ogoljenom osećanju jeste psihološki moguće i da se ono može namerno ostvariti pomoću pažljivosti i samoobuzdavanja, čak i kada je stimulus koji osećaje pretvara u emocije snažan.

Kroz konkretno iskustvo može tako biti potvrđeno da večiti krug "uslovljenog nastanka" (paticca-samuppada) može biti zaustavljen u fazi osećanja, i da nije neizbežno da za osećanjima sledi žudnja. Ovde uviđamo da su osećanja ključni faktor na putu oslobođenja, i zato je kontemplacija osećanja, u budističkoj tradiciji, uvek bila visoko cenjena kao korisna pomoć na tom putu.
Kontemplacija osećanja je jedan od četiri temelja sabranosti (satipatthana) i može se praktikovati u okviru meditativnog vežbanja usmerenog ka što većem uvidu (vipassana). Važno je da ovu kontemplaciju imamo stalno na umu i primenjujemo je u svakodnevnom životu kad god osećanja počnu da prerastaju u emocije.



Naravno, ne treba pokušavati proizvoditi u sebi osećanja namerno, samo zbog vežbanja; pre bi ih trebalo prepustiti pažljivom posmatranju onda kada se pojave. Biće mnogo takvih prilika, pod uslovom da je um dovoljno budan i smiren da jasno opazi osećanja u njihovom osnovnom stadijumu.
U kontemplaciji nad osećanjima, prvo bi trebalo da postoji pažljiva svesnost o osećanjima koja nastaju, i trebalo bi ih jasno razlikovati kao prijatna, neprijatna (bolna) ili neutralna. Ne postoji tako nešto kao što su "pomešana osećanja".
Pažljivost bi trebalo održavati u kratkom trajanju tog specifinog osećanja, sve do njegovog prestanka. Ukoliko se tačka iščeznuća osećanja konstantno uočava sa sve snažnijom jasnoćom, postaće mnogo jednostavnije da se uhvate, i najzad zaustave, one emocije, misli i namere, koji obično slede tako brzo, i koji su tako često po navici povezani sa osećanjima. Prijatna osećanja su obično povezana sa užitkom i žudnjom; neprijatna sa odbojnošću; neutralna sa dosadom i zbunjenošću, ali ona takođe služe i kao podloga za pogrešna gledišta. No, kada je ogoljena pažnja usmerena prema nastajanju i nestajanju osećanja, ovi zagađajući dodaci će biti ograničeni; onda kada nastanu trenutno će biti prepoznati u svojoj prirodi, i takvo prepoznavanje često može biti dovoljno da ih zaustavi u njihovom daljem jačanju.
Ako su osećanja opažana kao mehuri koji se naduvavaju i prskaju, njihova trajna povezanost sa žudnjom ili odbojnošću će sve više slabiti, sve dok se zavisnost konačno ne prekine. Takvim vežbanjem, vezanost za dopadljivost ili odvratnost biće smanjena i unutrašnjost će biti sposobna za razvoj finijih emocija i vrlina: ljubaznosti, saosećanja, zadovoljstva, strpljenja i uzdržljivosti.
U ovoj kontemplaciji od posebne je važnosti razdvojiti osećanja od čak i najnerazgovetnijih misli o "ja" ili "moje". Ne bi trebalo biti upućenosti na ego, kao na primer "ja osećam (i samim tim 'ja sam')." Niti bi trebalo biti misli o posedovanju osećanja: "Imam prijatna osećanja. Kako sam srećna!" Sa mišlju: "Želim još da ih posedujem", nastaje žudnja. Ili sa: "Imam bolove. Kako sam samo nesrećna" i željom da se oslobodimo bolova, nastaje odbojnost.



Izbegavajući ova pogrešna i nerealna gledišta, treba biti svestan osećanja kao uslovljenih i privremenih procesa. Sabranost treba držati spremnom i usmerenom na ogoljenu činjenicu da postoji samo mentalna funkcija ovakvog ili onakvog osećanja; i ovakva sabranost ne treba da služi drugoj svrsi do onoj o znanju i pažljivosti, kao što je navedeno u Satipatthana sutti. Sve dok se po navici vezuju osećanja sa osobom koja ih "poseduje", čak i tokom meditacije, ne može biti napretka u ovoj kontemplaciji.



Svesnost o osećanjima bez upućenosti na ego će takođe pomoći u njihovom razlikovanju od fizičkih stimulusa koji ih izazivaju, kao i od kasnijih mentalnih reakcija na njih. Tako će meditant biti sposoban da zadrži svoju pažnju usmerenu na sama osećanja, bez lutanja po drugim oblastima. To je značenje izraza "on kontemplira osećanja u osećanjima" navedenog u Satipatthana sutti. Na ovom nivou vežbanja, meditant će se približiti uviđajućem znanju "razumevanja mentalnog i telesnog" (nama-rupa-pariccheda).
Dalji napredak, međutim, zahtevaće istrajnost u pažljivom posmatranju nastajanja i nestajanja trenutnih osećanja kad god da se ona pojave. Ovo će voditi produbljujućem shvatanju nestalnosti (anićća), jednom od glavnih prolaza ka konačnom oslobođenju. Kada, u meditaciji uvida (vipassana), trenutak nestajanja osećanja postane jasnije uočen, nestalna priroda osećanja će se utisnuti duboko u meditantov um. Ovakvo iskustvo, dobijeno i od drugih mentalnih i telesnih procesa, će postepeno sazrevati u uviđajuće znanje rastvaranja (bhanganana). Dosezanjem tog stadijuma, meditant će videti da dobro napreduje na putu ka daljem razvoju.
Unutar vežbanja meditacije uvida kontemplacija osećanja može da razvije svoju punu snagu kao delotvorno oruđe za raskidanje lanca patnje u njegovoj najslabijoj kariki. Ali od ove kontemplacije značajna korist može da proistekne i za one koji se u svom svakodnevnom životu posvećuju samo tihom posmatranju svojih osećanja i emocija, čak i ako to rade retrospektivno. Oni ubrzo saznaju da su osećanja i emocije "razdvojivi". Čak i ovakvo samoposmatranje i retrospektivna kontemplacija može da im pomogne u punijoj svesnosti o osećanjima i emocijama kada se oni zaista pojave. Ovo opet može da ih sačuva od zanošenja svakodnevno suprotstavljenim ushićenostima i utučenostima. Um će tako postepeno dosegnuti viši nivo postojanosti i ravnoteže, samo jednostavnom procedurom posmatranja, ili povratnog posmatranja, svojih osećanja i emocija.



Ovo, ipak, ne bi trebalo i nije potrebno da se učini stalnim vežbanjem, ali bi se trebalo koristiti u pogodnim prilikama i u ograničenim vremenskim periodima sve dok se ne upoznaju mehanizmi osećanja koja su praćena emocijama. Takvo razumevanje procesa će dovesti do povećanja kontrole nad sopstvenim emocionalnim reakcijama, i ovo će se dogoditi na prirodan, spontan način. Ne treba se bojati da će usmeravanje na osećanja i emocije, ovako opisano, voditi hladnoj ravnodušnosti ili emocionalnom povlačenju. Naprotiv, um i srce će postati otvoreniji svim onim finijim emocijama spomenutim ranije. Ono neće isključiti tople ljudske odnose, niti uživanje u lepoti umetnosti ili prirode. Ali će iz njih izdvojiti grozničavost i prijanjanje, tako da će ovakva iskustva davati dublje zadovoljenje, onoliko koliko to ovaj svet dukkhe dozvoljava.
Život življen na ovaj način može dobro da se razvija sa željom da se kontemplacija osećanja koristi za svoju najvišu svrhu: konačno oslobođenje uma od patnje.
Ńanaponika Thera
Kandy, Sri Lanka
januar, 1983


Mesto osećanja u budističkoj psihologiji

Na početku treba da je jasno da u budističkoj psihologiji "osećanje" (pali: vedana) jeste ogoljeni utisak opažen kao prijatan, neprijatan (bolan) i neutralan (ravnodušan). Zato ga ne treba mešati sa emocijom, koja premda nastaje od osnovnog osećanja, njemu dodaje dopadljivost ili odbojnost različitog intenziteta, kao i druge misaone procese.



Osećanje, u ovom smislu, jeste jedno od sastojaka (khandha) koji čine ono što se obično naziva "osobom". Specifični faktori koji deluju u emocijama pripadaju skupu mentalnih sastojaka (sankhara-khandha). Osećanje je jedno od četiri mentalna sastojka koji nastaju, nerazdvojivo, u svim stanjima svesti; ostala tri su opažanje, mentalni obrasci i svest.

Osećanje nastaje kad god su prisutna tri faktora, to jest, čulni organ, objekt i svest. Susret ova tri faktora, u budistikoj psihologiji, naziva se čulni utisak (kontakt, dodir; phassa), koji je mentalni, a ne fizički proces. On je šestostruk, pošto je uslovljen ili sa pet fizičkih čula ili sa umom. Šestostrukim čulnim utiskom je uslovljeno odgovarajućih šest osećanja. U formuli uslovljenog nastanka (paticca-samuppada), ovo je izraženo karikom: "čulni utisak uslovljava osećanje" (phassa paccaya vedana). Kada slede i emocije, one to čine u skladu sa sledećom karikom uslovljenog nastanka: "Osećanje izaziva žudnju" (vedana paccaya tanha).
Osećanje koje nastaje kontaktom sa vizuelnim oblicima, zvukovima, mirisima i ukusima je uvek neutralno. Prijatna i neprijatna osećanja ne slede uvek u vezi sa ova četiri perceptivna čula; ali kada slede, ona su onda naknadno stanje procesa opažanja i kasnija su od neutralnog osećanja koje je prvi odgovor.
Telesni utisak (dodir, pritisak, itd.) može da uzrokuje prijatna ili neprijatna osećanja.
Mentalni utisak može da prouzrokuje zadovoljstvo, tugu ili neutralno (ravnodušno) osećanje.
Osećanje je jedan od onih mentalnih faktora (cetasika) koji su bliski svim vidovima svesnosti. Drugim rečima, svako svesno iskustvo ima nijansu osećanja, čak iako je to neutralno ili indiferentno osećanje, koje takođe ima jasan sopstveni kvalitet.


Osećanje po sebi (ukoliko se ono može tako izdvojiti) je, kako je to već rečeno, gola senzacija primećena kao prijatna, bolna ili neutralna. Naknadne emotivne, praktične, moralne ili duhovne vrednosti povezane sa ovim osnovnim osećanjem su određene drugim mentalnim faktorima koji naknadno nastaju u vezi sa tim osećanjem i klasifikacijom pripadaju skupini mentalnih obličja (sankara-kkhandha). Kvalitet tih drugih mentalnih funkcija jeste taj koji čini prethodna osećanja dobrim ili lošim, plemenitim ili niskim, karmičkim ili ne-karmičkim, zemaljskim ili uzvišenim.
Osećanje može da se zaustavi na nivou ogoljene senzacije u svim slabijim stanjima svesti, ali takođe i kada postoji pažljiva kontrola osećanja. U takvim slučajevima ne postoji vrednovanje ovih osećanja bilo emotivno ili intelektualno.


☻☺•



Podijeli post!

DeteSvetla6 je offline   Reply With Quote
Nepročitano 15-04-18, 19:22   #3
▼▲
 
DeteSvetla6's Avatar
 
Datum registracije: May 2009
Postovi: 8,044
DeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond repute
DeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond reputeDeteSvetla6 has a reputation beyond repute
Post

Jednom je poštovani Ananda otišao da vidi Blaženoga. Pozdravivši ga sa poštovanjem, sede sa strane.

Sedeći tako, upita:
"Šta su to osećanja, gospodine? Šta je izvor osećanja, šta je njihov prestanak i koji put vodi ka njihovom prestanku?

Šta je ugodnost u osećanjima? Šta je opasnost od osećanja? I šta je bekstvo od njih?"

"Postoje, Ananda, tri vrste osećanja: prijatno, bolno i neutralno. Sa nastajanjem čulnog utiska nastaju i osećanja; sa prestankom čulnog utiska prestaju i osećanja. Plemeniti osmostruki put jeste put koji vodi ka prestanku osećanja: ispravno razumevanje, ispravne misli, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna sabranost i ispravna koncentracija.
Sreća i zadovoljstvo nastaju zadovoljenjem želje podstaknute osećanjima. To je ugodnost u osećanjima. Osećanja su prolazna, (sklona da postanu) bolna i promenljiva. To je opasnost u osećanjima. Uklanjanje i odustajanje od žudnje i pohlepe za osećanjima jeste bekstvo od osećanja.


Dalje sam učio, Ananda, postepenom prestanku uslovljenih fenomena (sankhara). U onome ko je postigao prvi stepen meditativnog zadubljenja (jhana), govor je utihnuo. Postižući drugo zadubljenje, razmišljanje i razmišljanja su prestala. Dosežući treće zadubljenje, radost je prestala. Dosežući ćetvrto zadubljenje udisanje i izdisanje su prestali. Dosežući područje prostorne neograničenosti, opažanje oblika (materije) je prestalo. Postižući područje neograničene svesti, opažanje područja neograničenog prostora je prestalo. Dosežući područje ničega, opažanje područja neograničene svesti je prestalo. Dosežući područje ni-opažanja-ni-neopažanja, opažanje područja ničega je prestalo. Postigavši prestanak opažanja i osećanja, opažanje i osećanja su nestali. U monahu slobodnom od nečistoće pohlepa, mržnja i zabluda su utihnuli.


Drvodelja sa pet alata (Preveo Čedomil Veljačić)

Jednom je drvodelja sa pet alata otišao da poseti poštovanog Udajia. Pozdravivši ga s poštovanjem, sede on sa strane. Sedeći tako, upita on poštovanog Udajia:
— Koliko vrsta osećanja ima, poštovani Udaji, prema onome kako podučava Blaženi?



— Tri su vrste osaćanja, drvodeljo, prema učenju Blaženog: ugodno, neugodno i ni-ugodno-ni-neugodno. To su tri vrste osećanja prema učenju Blaženog.
Posle tih reči, drvodelja sa pet alata reče: — Nema tri vrste osećanja, poštovani Udaji, prema učenju Blaženog. Postoje dve vrste osećanja o kojima je govorio Blaženi: prijatna i neprijatna osećanja. Za neutralan osećaj je Blaženi govorio da pripada stanju uzvišene sreće.
Ali poštovani Udaji odogovori:



— Blaženi nije podučavao da postoje dve vrste osećanja, već tri: prijatna, neprijatna i neutralna osećanja.
(Ovakva razmena stavova ponovila se po drugi i treći put,) ali niti je drvodelja sa pet alata bio u stanju da ubedi poštovanog Udajia, niti je poštovani Udaji mogao da ubedi drvodelju sa pet alata. No, desilo se da je poštovani Ananda čuo ovaj razgovor i on otide do Blaženog da se raspita. Pozdravivši Blaženog s poštovanjem, sede on sa strane. Sedeći tako, ponovi on čitav razgovor koji se vodio između poštovanog Udajia i drvodelje sa pet alata.
A Blaženi reče:
— Ananda, Udajijev način izlaganja, sa kojim se drvodelja sa pet alata nije saglasio, ispravan je, zaista. Ali i način izlaganja drvodelje sa pet alata, sa kojim se nije saglasio Udaji, ispravan je. Jednim načinom izlaganja govorio sam o dve vrste osećanja, a drugim načinom izlaganja govorio sam o tri, o šest, o osamnaest, o trideset šest i o sto osam vrsta osećanja.
Tako sam izložio Dhammu na različite načine.

U pogledu Dhamme koju sam tako izložio na različite načine, ako ima onih koji ne mogu da se slože, da se saglase i da prihvate ono što je ispravno rečeno i ispravno izgovoreno, može se očekivati da se posvađaju, da se zapetljaju u raspravu i objašnjavanje, povređujući jedan drugog oštrim rečima.



U pogledu Dhamme koju sam tako izložio na različite načine, ako ima onih koji mogu da se slože, da se saglase i da prihvate ono što je ispravno rečeno i ispravno izgovoreno, može se očekivati da oni žive u prijateljstvu i slozi, bez razdora, kao mleko (što se lako meša) sa vodom, gledajući jedan na drugog prijateljskim očima.
Pet je struna čulne želje.
Kojih pet?


Oblici dostupni oku za kojima neko žudi, priželjkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan čulnom željom i razdiran požudom. Zvuci dostupni uhu… mirisi dostupni nosu… ukusi dostupni jeziku… dodiri dostupni telu, za kojima neko žudi, priželjkuje ih, priklanja i prijanja uz njih, sputan čulnom željom i razdiran požudom. To je pet struna čulne želje. Zadovoljstvo i užitak koji zavise od tih pet struna čulne želje, to se naziva čulnim zadovoljstvom.


I ako bi sada neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo i užitak koji se može doživeti', ja to ne bih potvrdio.

A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, sasvim napustivši čulne želje, napustivši štetna stanja uma, monah dostiže i boravi u prvom meditativnom zadubljenju (jhana), koje je praćeno zamišljanjem i razmišljanjem, i ispunjava ga užitak i zadovoljstvo rođeni iz osamljenosti. To je prva vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to (čulno) zadovoljstvo i uzvišenije je.


Ako bi neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo koje se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo? Ovde, stišavanjem zamišljanja i razmišljanja… monah dostiže i boravi u drugom meditativnom zadubljenju… u području beskonačnog prostora… beskonačne svesti… ništavila… ni-opažanja-ni-neopažanja.
Ako bi neko rekao: 'Ovo je najviše zadovoljstvo koje se može doživeti', ja to ne bih potvrdio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenija. A koje je to zadovoljstvo?


Ovde, potpunim nadilaženjem područja ni-opažanja-ni-neopažanja monah dostiže i boravi u stanju prestanka opažanja i osećanja. Ovo je druga vrsta zadovoljstva koja prevazilazi to zadovoljstvo i još je uzvišenije.
Može se dogoditi, Ananda, da askete iz neke druge sekte kažu ovako: "Osamljenik Gotama govori o prestanku opažanja i osećanja i opisuje to kao zadovoljstvo. Kakvo je (zadovoljstvo) i kako je to moguće?"
Onima koji tako kažu trebalo bi ovako odgovoriti: "Blaženi opisuje kao zadovoljstvo ne samo osećaj zadovoljstva. Tathagata pak opisuje kao zadovoljstvo sva stanja kada i gde se ono postigne."

preuzeto sa http://srednjiput.rs/tumacenja/nanaponika-thera/kontemplacija-osecaja/





☻☺•



Podijeli post!

DeteSvetla6 je offline   Reply With Quote
Odgovor

Opcije Teme
Način Prikaza

Pravila Pisanja Postova
Vi ne možete otvoriti novu temu
Vi ne možete odgovarati na postove
Vi ne možete pridružiti datoteku
Vi ne možete editirati Vaše postove

BB kod je On
Smajlići su On
[IMG] kod je On
HTML kod je Off
Trackbacks are On
Pingbacks are On
Refbacks are On



Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 01:40 sati.



Iz ponude izdvajamo:











Powered by vBulletin® Version 3.8.1
Copyright ©2000 - 2018, Jelsoft Enterprises Ltd.
Search Engine Optimization by vBSEO 3.3.0