Ljubav

Cameleon · 26-01-10, 08:30

Mijenjam "hvale" za puse!
Ajmooo, još malo pa nestalo!

Komšinica · 26-01-10, 08:32

Citat:

Originally Posted by Cameleon

Jel ga psihijatar izliječio na kraju?

Nije ga ni lečio, jer dečko nije ni bio bolestan. Prihvatio je to što mu je majka rekla (pazi, on je i sam već uvideo vremenom da se tu nema šta lečiti). Ja sam bila oduševljena pričom i kako su "akteri" maestralno odigrali svoje uloge u ovom sumanutom svetu. Sin se blesavio, primereno svojim godinama (nije isključeno da je neki Ovan ili Škorpion

), nikad nije napravio neko krivično delo, ali je stalno šetao po žici bez zaštitne mreže, malo figurativno, ja sam to tako shvatila; majka nije podlegla pritisku okoline i ostala je u kontaktu sa prirodnim zakonitostima, kako je i dato nama ženama, uz majčinstvo (neke to koriste, neke na žalost ne, jer previše podležu produktima nametnute nam kulture i urbanog načina života) i tako je u stvari ta majka na jedan miran način prihvatila da tu nema nikakve drame; doktor je ispao kralj, jer je mogao dečku da prepiše nekakve lekove ili ga uvuče u neki medicinski tretman i tako ga najverovatnije zauvek ošteti, kao što viđam da se prečesto dešava sa mladim ljudima kada dopadnu medicini u šake, a roditelji po principu "brigo moja, pređi na drugoga" i "doktori bolje znaju". Uverena sam da je taj klinac u međuvremenu izašao iz te faze i ušao u neku mirnu, posebno što je tako istretiran, da se niko nije upecao na njegove, sasvim moguće, mladalačke marifetluke.

Diana · 26-01-10, 08:33

Cameleon · 26-01-10, 08:51

Citat:

Originally Posted by Komšinica

Nije ga ni lečio, jer dečko nije ni bio bolestan. Prihvatio je to što mu je majka rekla (pazi, on je i sam već uvideo vremenom da se tu nema šta lečiti). Ja sam bila oduševljena pričom i kako su "akteri" maestralno odigrali svoje uloge u ovom sumanutom svetu. Sin se blesavio, primereno svojim godinama (nije isključeno da je neki Ovan ili Škorpion

), nikad nije napravio neko krivično delo, ali je stalno šetao po žici bez zaštitne mreže, malo figurativno, ja sam to tako shvatila; majka nije podlegla pritisku okoline i ostala je u kontaktu sa prirodnim zakonitostima, kako je i dato nama ženama, uz majčinstvo (neke to koriste, neke na žalost ne, jer previše podležu produktima nametnute nam kulture i urbanog načina života) i tako je u stvari ta majka na jedan miran način prihvatila da tu nema nikakve drame; doktor je ispao kralj, jer je mogao dečku da prepiše nekakve lekove ili ga uvuče u neki medicinski tretman i tako ga najverovatnije zauvek ošteti, kao što viđam da se prečesto dešava sa mladim ljudima kada dopadnu medicini u šake, a roditelji po principu "brigo moja, pređi na drugoga" i "doktori bolje znaju". Uverena sam da je taj klinac u međuvremenu izašao iz te faze i ušao u neku mirnu, posebno što je tako istretiran, da se niko nije upecao na njegove, sasvim moguće, mladalačke marifetluke.

A znaš ono sa medaljom i dvije strane.

Osobno sam, nažalost, svjedočio jednom vrlo ružnom i agresivnom odnosu sina prema majci. Sina koji je tada imao 35-6 godina. Tako se ponašao dugi niz godina.
Ona ga je prihvaćala kakav je (zaista brižna i draga žena) a on se isto tako prihvaćao kakav je i dalje nastavljao sa svojim uobičajenim odnosom.

Na kraju priče žena je dobila karcinom (na mozgu, mislim) i završila u grobu.

Što je najtragičnije, takav odnos uz fizičko nasilje je proživljavala sa bivšim mužem.

Što se tiče sretnog završetka tvoje priče, možda je sreća što je imala sposobnost u određenom ključnom trenutku odabrati psihijatrijsku pomoć i savjet.
Inače nije specifično za ljude koji prihvate stanje kakvo jeste (smatrajući ga nepromjenjivim), da poduzimaju takve korake.

Ljudi se povode za autoritetima jer im vjeruju. Onda kada je psihijatar zaključio da nema potrebe za liječenjem tada se i majka prestala boriti sa "problemom".

Ali, svakako da ima puno istine u poanti tvoje priče.