Mooji

[Ryuujin]

Prije bih rekao da su drugi ljudi malo napasni jer ga stalno traze da ga diraju i ljube negdje.

Covjek uvijek kaze da gledaju u sebi ne u njega.




Isto ponasanje, idealiziranje kod ljudi se vidi i kad npr. lude za kojekakvim bendovima, pjevacima, glumcima, religijskim vođama.. ma prakticki bilo cime danas i mladez za kojekakvim bilo stvarima bilo ljudima pa nisam vidio da ih itko proziva za takve gluposti.

Cesto se takvim ljudima to uopce ne moze objasniti.

Pitam se sto tog Henrija ne brine vise cinjenica da nitko ljude od malena ne uci meditaciji i preispitivanju sebe i okoline pa im nikakav guru ni psihoterapeut nebi ni trebao.

Cini mi se da je Henri malo fulao.

[DeteSvetla6]

Zbilja ih mooji ne tera da tako lude oko njega, niti ih tera da toliko drame i histerišu...msm to je njihov problem ljubljenje nogu čoveku koji sa tobom priča sigurno nije poštovanjeveć poremećaj od svih 3 600 bogova i šizofrenih religija kroz istoriju.

[Olio]

Kada ljube nekog "svetog" ili nesto "sveto" smatraju da ce se "svetost" preneti na njih...
ljubljenje kao znak postovanja je druga tema. Mada zna izgledati isto na prvi pogled, ali je u osnovi zelja za "licnom koristi".
ali ne krivimo ljude... ipak su ljudi samo "ljudi".

[DeteSvetla6]

1. „Duhovni brat“ je na dobrom putu sa kritičkim tretmanom Muđija, tj. njegovih ideja, odnosno, ako je tome naklonjen – sa zdravim kritičkim tretmanom svega postojećeg (a pravo kritičko mišljenje ne znači puko osporavanje, kao što se misli, već – preispitivanje i dobrog i lošeg, u nastojanju da se dopre do suštine).


2. Negde sam „u prolazu“ video još jedno umesno kritičko zapažanje na Muđijev račun. U smislu: i na šta to liči, da on sedi kao na nekom zlatnom prestolu, sa onim peškirom preko kolena, a mi, slušaoci, sedimo na panjevima, kao niža klasa.

3. U redu su sva ta uočavanja, mada… kada čovek malo sveobuhvatnije sagleda – jadni Muđi! Ipak on jeste, kao što se kaže – dobrica. Ipak je i on jedna NESNAĐENA DUŠA! Očigledno je da ima dobre, najbolje moguće namere, da želi najveću duhovnu korist za ljude koji mu dolaze. Nažalost, te namere ispadaju „u konačnici“ kao duhovno podvaldžijstvo. Znamo već – dobre namere nas ne oslobađaju odgovornosti za loše posledice koji iz tih namera porizilaze. Dobre namere jesu „olakšavajuća okolnost“, ali – loše posledice su loše posledice.



4. Dakle, u tom delu je „duhovni brat“ u pravu, ali je „u krivu“ sa suštinom ovog konkretnog zapažanja, tj. promašuje suštinu.

5. Publika na Zapadu, koja lepo živi, pa u slobodnom vremenu može da se bavi duhovnošću. A čovek koji radi u rudniku, tj. ljudi u ekonomski nesređenim sredinama i državama, koji s mukom zarađuju za hleb… Bolesni su posebna kategorija, tj. posebna tema u ovom razlučivanju.
6. Radno vreme i na Zapadu i na Istoku, tj. u ekonomski nerazvijenim zemljama, traje isto – osam sati. Čak je češći slučaj da na Zapadu traje duže.



7. Intenzitet fizičkih naprezanja nije pravi kriterijum u ovom slučaju, već: a) stanje energetike, b) stav ili odnos prema poslu koji se radi, tj. prema životnim iznuđenostima.

8. Sa dobrom energetikom i najveća fizička naprezanja su čoveku – ZABAVA. Uostalom, zar to ne dokazuju sportovi koji se zasnivaju i na ekstremnim fizičkim naprezanjima. A za njih je „volumen“ angažovanja ili „radno vreme“, sličan ili i isti kao i u slučajevima rudara i sličnih zanimanja.

9. Posmatrano sa stanovišta pravih kriterijuma – čovek na Zapadu češće može da bude (može, a ne mora obavezno) teži zarobljenik svog posla nego čovek na Istoku (tj. u nerazvijenim zemljama).

10. U oba slučaja imamo posao koji se mora raditi, da bi se imao Zlotvorski instrument novac, kao osnova fizičkog ovozemaljskog postojanja. Zato govorimo o iznuđenostima, o, metafizički posmatrano, robijaškim radnim prinudama.

11. Da li smo tim robijaškim iznuđenostima ZDUŠNO posvećeni ili nismo, da li u njima vidimo i punu smisaonost i lično ljudsko ISPUNJENJE – naizgled je potpuno nebitno. Tačno je da taj naš unutrašnji stav nije presudan za Oslobađanje, jer bilo kakav da je, mi ostajemo zarobljenici koji moraju da ispunjavaju te iznuđenosti. Ali od ovog stava ili odnosa dosta zavisi IZLIV ENERGIJE, pokretanje i natapanje Energijom posla koji se obavlja.



12. Od toga zavisi da li nam se svest UTOPILA u poslu-iznuđenosti, ili ipak ima kakvu-takvu Distancu.

13. Ja svoj posao nastojim da otaljavam, koliko je moguće, ali svakako mi je jasno da imam posla sa glupostima koje bih rado mimoišao, drugi oko mene se polomiše boreći se da glupostima daju smisao i status vrednog angažovanja.

14. Srećom, povišavanje vibracija prilično rašćišćuje „scenu“, ogoljuje stvari, pa ljudi sve više gube „polet“ sa kojim su nekada „izgarali“ u svom poslu. Nekako im sami od sebe malo-pomalo spadaju ovoji iluzija koje su imali o svom poslu, o njegovim efektima, o njegovom značaju, Entropija ih dosta koči, mada naizgled sve loše, sve ide dobrim smerom, itd. Imao sam neke prilike da posmatram zdravstvene radnike – naravno, bore se oni kao i nekada da svom poslu daju smisao i veliki značaj, ali – nekako ispada kao da „s bede“ leče ljude. A primera je sve više na sve strane, PLANETARNI PROCES JE U PUNOM ZAMAHU.



15. Dakle, sa ovog stanovišta, unutrašnji stav prema poslu ili Distanca je uslov da se bar u nekom smislu „bude“, a ne to da li je posao lak ili nije, da li se živi u ekonomski sređenim uslovima ili ne. Ako čovek ima tu Distancu, reći će: „Moram da ovo otaljavam, daj da „budem“ uz ovo (ne – u ovome) koliko moram, pa da se sklonim…“.



16. Ako on vidi smisao, vrednost i ispunjenje u tom poslu, „sjedinjenost“ u svesti sa njim – džaba mu što posle takvog posla može po Muđijevoj recepturi da „bude“ van ŽARIŠTA ŽIVOTNE BORBE (osmosatne robijaške iznuđenosti), „poklopljen“ je u žarištu, a ova igrarija sa fokusom van žarišta ništa mu suštinski ne pomaže.



https://kuthumimanu.wordpress.com/20...e-oslobadanja/

[Vortex]

Originally Posted by Olio

Kada ljube nekog "svetog" ili nesto "sveto" smatraju da ce se "svetost" preneti na njih...
ljubljenje kao znak postovanja je druga tema. Mada zna izgledati isto na prvi pogled, ali je u osnovi zelja za "licnom koristi".
ali ne krivimo ljude... ipak su ljudi samo "ljudi".

Kad se "ljubi" nesto sveto najcesce se pokupi Herpes ako nije sezona gripe.

[Olio]

Originally Posted by Vortex

Kad se "ljubi" nesto sveto najcesce se pokupi Herpes ako nije sezona gripe.

Ako je starno "sveto"... nece biti toga. Pitanje je sta je svetost. Nasa "predikcija" (pretpostavka) ili nesto drugo... nama (ljudima) nepojmljivo.
malo je ljudi hodalo ovom zemljom da bi se mogli nazvati svetima. Osim ako svetost nije trenutna forma. Poput inflacije svetaca u rusiji devedesetih godina.

[Vortex]

Originally Posted by Olio

Ako je starno "sveto"... nece biti toga. Pitanje je sta je svetost. Nasa "predikcija" (pretpostavka) ili nesto drugo... nama (ljudima) nepojmljivo.
malo je ljudi hodalo ovom zemljom da bi se mogli nazvati svetima. Osim ako svetost nije trenutna forma. Poput inflacije svetaca u rusiji devedesetih godina.

Ljudima je svasta sveto cak i zivotinje,sve to psihijatru poslati

[Olio]

Originally Posted by Vortex

Ljudima je svasta sveto cak i zivotinje,sve to psihijatru poslati

Kada bi znao koliko su UBEDJENJA snazna...

Kako ja to u mojoj knjizi nazivam :
tradition, customs and beliefs.
tradicija, obicaji i verovanja.
SVETO TROJSTVO UBEDJENJA.
https://en.m.wikipedia.org/wiki/Belief

[Jesam]

A tko je to proglasio Moojija svetim???
Obično oni ljudi koji nemaju što pametno sami za reći najžešće kritiziraju druge, jer se kroz to žele sami uzdići.

Ne pušim takve bolesnike.

Ovdje je jedino važna namjera i poruka. Isprazna blebetanja i kvazipsihološke analize me ne zanimaju.

[Vortex]

Odgovor se nalazi u njima a ne na nebesima,kipovima,Moojima,Tvoojima