Alternativa Forum

Duhovnost starog Tibeta

Ovo je diskusija na temu Duhovnost starog Tibeta u podforumu Duhovnost
Egipćani su u jednom periodu između 6000 i 5000 godina unazad ...

Natrag   Alternativa Forum > Metafizika i duhovnost > Duhovnost

Alternativa Forum


Duhovnost Duhovni put

Odgovor
LinkBack Opcije Teme Način Prikaza
Nepročitano 01-09-11, 15:47   #1
Alternativa addict
 
Varanasi's Avatar
 
Datum registracije: Apr 2010
Lokacija: Vojvodina
Postovi: 120
Varanasi is a name known to all
Varanasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to allVaranasi is a name known to all
Zadani Duhovnost starog Tibeta

Egipćani su u jednom periodu između 6000 i 5000 godina unazad dostigli vrhunski nivo paranormalnih znanja a da se postepeno idući prema novoj eri ovo znanje smanjivalo u kreativnom smislu da bi samo iskorišćavali i kombinovali stara znanja iz vrhunskog perioda razvoja, takođe se paranormalna znanja pojavljuju i kod drugih naroda.

Slično se dešavalo i u drugim civilizacijama kod kojih je došlo do visokog nivoa razvoja paranormalnih moći. Kao po pravilu dolazi do postepenog razvoja, da bi u jednom periodu došlo do naglog procvata, a da je zatim, već posle kraćeg vremena došlo do postepenog opadanja, da bi se u nekim civilizacijama to znanje sasvim ugasilo. Karakteristično je, takođe da se u gotovo svim civilizacijama, bilo da se radilo o zapisanim znanjima, bilo da se ono prenosilo sa kolena na koleno, dolazilo u jednom momentu do prekida prenošenja znanja, bilo da su jednostavno pismeni zapisi nestali, uništeni ili da se u jednoj generaciji prenošenje znanja sa usta na usta prekinulo. Zbog toga je danas jako mali broj svedočanstava o paranormalnim, svetim znanjima u starom svetu, jer su nestala sa lica zemlje. Ostali su samo u duhovnim energijama i svetlećim telima ljudi.

Jedna od sigurno najrazvijenijih, u duhovnom smislu, civilizacija jeste ona koja se razvijala na Tibetu između 6000 i 3000 godina unazad. I ona je, dakle postojala i ugasila se pre rođenja Bude. Ono što je najbitnije kod civilizacije Tibeta toga vremena jeste da oni nisu bili okrenuti zvezdama i planetama očekujući od njih moći, nego su bili okrenuti prema unutra, prema samom sebi, tražeći mir u sebi kroz dugotrajne meditacije, uklanjanje negativnih misli i, time, postizanje vrlo čiste aure. To je dovodilo do pojave vrlo velikih moći kod ljudi koji su se potpuno posvetili ovom načinu duhovnog razvoja.

Među najveće, svakako, spadaju mogućnosti koje su imali sveštenici, kao i kneževi i carevi onog vremena, pri čemu je najveći domet dostignut pre 5500 godina od strane jednog od tibetanskih kneževa koji je uspevao da satima levitira u svojoj palati pa i javno pred podanicima kada im se obraćao. To je kod njih stvaralo strahopoštovanje i strah i potpuno prihvatanje svih naređenja i zahteva kneza. Pored toga, ova osoba je mogla da tako deluje na podanike da kada je na njih bacila pogled i opružen rukom kao da je prešla preko svih prisutnih oni su hteli-ne hteli morali da se spuste na zemlju, kleknu i da sagnu glavu pred njim. U tom položaju ostajali su onoliko koliko je on želeo. Ta moć je dopunski ulivala strah i poštovanje svih podanika. On je čak bio u stanju da zaustavi neprijateljsku vojsku koja se kretala prema njemu i da pokretom ruke natera neprijateljske vojnike, čak i njihovog vladara da kleknu na zemlju i sagnu glavu pred njim. Time je ne samo održavao svoj narod u slepom pokorstvu, nego je uspevao da zaustavi bilo kakve napade neprijatelja na svoju zemlju.

U jednom drugom delu Tibeta, blizu sadašnje granice sa Indijom, postojao je u to vreme oko 5200 godina unazad jedan manastir u kome su kaluđeri propovedali mnogobožačku religiju ali je zbog njihove izuzetne predanosti i načinu uvlačenja u samog sebe, u meditaciju, kao i kod najvećeg broja tibetanskih duhovnika toga vremena, pa i mnogo kasnije, došlo do takvih mogućnosti kakvih ni u jednom od narednih perioda razvoja duhovnosti nije bilo. Tri do četiri duhovnika ovog manastira moglo je da se zajednički povežu rukama, da zajednički postignu levitaciju i da se kreću brzinom od desetak kilometara na sat na par metara iznad zemlje. Ovo njihovo kretanje stvaralo je užasan strah i paniku među stanovništvom pa su dolazili da se mole za milost, za zaštitu u manastiru, smatrajući da je manastir najsigurnije sredstvo koje ih može spasti od bilo kakvih zala. Ovi kaluđeri su mogli da, u trajanju od nekoliko minuta u potpunosti prekinu razmišljanje vernika koji su ležali potrbuške na zemlji u toku ovog rituala i da im u toku tih nekoliko minuta u potpunosti otklone sve misli koje su sadržale neko neprijateljstvo ili bilo šta negativno u odnosu na manastir i ove kaluđere. Uspevali su, dakle da im za tih nekoliko minuta u potpunosti isperu mozak, da bi im, posle mesec-dva na sličnom ritualu ponovo očistili i tako godinama održavali u savršenoj pokornosti i strahu od manastira i sveštenika.

Međutim, pre 4900 godina u jednom manastiru koji se nalazio blizu Lase i u kome je pola veka proveo tadašnji car ili knez ovog dela tibetanskog platoa, stvoreno je jedno od najznačajnijih dostignuća u paranormalnoj sferi toga vremena, a to je da su kaluđeri toga manastira uspeli da stvore energetsko polje prečnika oko 500 m koje je omogućavalo da svi vernici ili prolaznici koji uđu u ovo polje padnu ničice, sagnu glavu prema zemlji i tako provedu nekoliko minuta da bi, kada su posle toga ustali, imali svest i saznanje o strahopoštovanju manastira i kaluđera, o tome da u svemu moraju slušati ono što kaluđeri govore i zahtevaju. Ta i još mnoga delovanja imala su za svrhu očuvanje vlasti i kontrole nad stanovništvom od strane svetovne i crkvene hijerarhije, što je sa druge strane ometalo dalji razvoj ovih duhovnika, jer su se oni koncentrisali isključivo na ostvarenje sebičnih interesa, očuvanje svoje vlasti, svojih života i zemlje od neprijatelja.

Mali broj sveštenika, kao i neki poglavari ili članovi dvora su bili, kao i u Egiptu, slobodni strelci koji su, jednostavno istraživali u paranormalnoj sferi, želeći da postignu što bolje efekte, bez obzira o kojoj se oblasti svetih znanja radi. Njihovi rezultati i pored njihove malobrojnosti, s obzirom da nisu imali u najvećem broju slučajeva negativnih misli i želja, su često dostizali vrhunske domete. Međutim, ove osobe su obično bile meta ostalih duhovnika čije pretenzije su bile samo vlast i negativne ambicije. Stoga su ove osobe najčešće svoj rad krile, a time i rezultati i dostignuća nisu mogli biti realizovani u onoj širini i brojnosti koliko su zasluživali. To se pre svega odnosi na neke osobe koje su bile prosvetljene ali su bile povučene, nisu se eksponirale, nisu govorile o svojim dostignućima. Najčešće su ih krišom realizovale kako bi se spasle od napada ostalih.

Jedan od njih je živeo pre 5400 godina blizu granice sa današnjom Indijom u jednom od manastira koji su tada postojali i koji je bio u stanju da stvori toplotu u prostoru prečnika 50 m i do 50 stepeni iznad temperature okolnog prostora i da je održava po nekoliko sati dnevno, čime je omogućavao ne samo da dođe do topljenja snega nego i do promene funkcionisanja i rasta biljaka koje bi, posle višednevnih njegovih delovanja ove vrste počele da pupe, listaju, čak i da cvetaju.

Jedno od, sigurno, najvećih dostignuća toga vremena bilo je delovanje jednog od carskih velikodostojnika iz Lase koji je pre oko 5200 godina uspeo da stvori trajni izvor vode koja je kao česma izvirala iz stene iako na steni nije bilo nikakvog otvora kojim bi ona došla. Taj izvor je postojao više od 1000 godina, a onda je zbog slabljenja energetskog polja koje je ovaj izvor realizovalo došlo do prestanka njegovog rada. To je prva i jedina materijalna realizacija u ovako ozbiljnoj formi koja je bila zabeležena u mnogim tibetanskim knjigama ali su postrepeno svi ti zapisi bili uništeni i propali.

Svakako da je postojao veliki broj sveštenika i duhovnika koji su bili u stanju da realizuju mnogobrojne moći, pri čemu je levitacija bila vrlo česta pojava, viđenje aure, isceljujuće mogućnosti kao i delovanje na ljude, čak i na veće skupine ljudi. Međutim, oni nisu bili toliko izraženi ni toliko značajni kao kod ovih koje sam naveo.

Isto tako, na Tibetu je postojalo vrlo mnogo prosvetljenih ljudi koji su uspevali, bez obzira na religiju koja je tada vladala, da pomognu razvoj duhovnosti, civilizacije, privrede tadašnjeg Tibeta koji nisu imali nikakvih negativnih misli, koji su upravo samo tumačili sveta znanja i koji su izuzetno pomogli razvoj duhovnosti i uopšte razvoj Tibeta. Stoga je duhovnost na Tibetu bila u to vreme znatno razvijenija nego u mnogim delovima tadašnjeg sveta.

Posebna priča odnosi se na Kajlaš. Tamo je pre oko 5000 godina zahvaljujući jednom od tih samostalnih pozitivnih strelaca započelo masovno meditiranje, usamljenički život sa ciljem da se dostigne vrhunac duhovnosti. U početku su to sebi mogle da omoguće samo bogatije osobe i neki sveštenici kojima su hranu i ogrev donosili njihove porodice a kasnije je bila osnovana čitava organizacija koja je bila u stanju da opskrbljuje najosnovnijim prehrambenim namirnicama, odećom i ogrevom sve veći broj ljudi, tako da je između 4500 i 3500 godina unazad broj ovih pustinjaka koji su meditirali u pećinama Kajlaša, nisu uopšte iz njih izlazili decenijama a često i celog života, dostigao nekoliko hiljada. Tada je, da bi se pomogao razvoj duhovnosti ovih osoba stvoreno mesto moći sa lutajućim, slobodnim svetlećim telima koja su redom posećivala ove isposnike, svaki put kada bi oni dostigli mogućnost prožimanja sa ovim zrelim svetlećim telima. Mnogi od njih su se prosvetlili, sazrelo im je svetleće telo i ona su se pridružila zrelim svetlećim telima na Kajlašu. Ali je veliki broj njih bio prosvetljen a da im svetleća tela nisu nikada sazrela jer su svoje velike mogućnosti kao prosvetljene osobe iskoristili samo da borave u nirvani, ne uključujući se u pomoć razvoju ljudske civilizacije, jer jednostavno nisu napuštali svoje pećine ni posle prosvetljenja.

Kajlaš je, kao stecište u to vreme najvećeg broja mudraca, najvećeg broja prosvetljenih, postao vrlo moćno mesto moći što se zatim proširilo i postalo centar duhovnih zbivanja, centar obuke svetlećih tela i mnogih drugih mogućnosti.

Međutim, sa postepenim smanjenjem broja isposnika na Kajlašu, mesto moći, kao i delatnosti koje su se tu obavljale, su počele da se postepeno menjaju i prilagođavaju novim uslovima. Tu posebno treba istaći vreme kada je Buda živeo jer su pojedini isposnici u pećinama Kajlaša, kao i u pećinama ostalog dela Himalaja, dobili od Bude uputstva kako da razvijaju posebna energetska delovanja u skladu sa njegovih 108 potencijala. Ovo izučavanje, produbljivanje i proširivanje Budinih mogućnosti prenosio se kroz rad kaluđera iz generacije u generaciju stvarajući izuzetno moćna energetska delovanja u 108 varijanti Budinih mogućnosti. To svakako predstavlja najznačajnije dostignuće ovog dela sveta u paranormalnoj sferi.

Neki od istraživača među slobodnim strelcima, pre oko 3000 godina, dostigli su takođe vrlo visoke razvojne nivoe i, za razliku od svih dotad, uspostavili jedan savez, jednu mrežu energetskih delovanja koje je izuzetno pomoglo duhovnom razvoju Tibeta u to vreme. Njihovo delovanje na druge ljude bilo je pozitivno, u skladu sa svetim znanjima i širilo je izuzetno duhovnost među svim stanovništvom. Njihovi naslednici produžili su, mada sa manje uspeha, njihovo delovanje tako da je u momentu pojave Bude kao duhovnika taj deo Tibeta bio spreman da prihvati Budino znanje i duhovnost. Delovanje ove mreže prostiralo se na deo Indije, kao i na prostoru u kome je Buda rođen. Zbog toga je to predstavljalo veliku pomoć Budi jer je svoje znanje i duhovnost širio među ljudima relativno spremnim da to prihvate jer su se iz generacije u generaciju nekoliko stotina godina za to pripremali. Tokom poslednjeg milenijuma pre Hrista, najznačajnije delovanje je, svakako bilo delovanje Bude i njegovih učenika u više generacija posle njega.

U narednih 1000 godina posle Bude, budizam je na ovim prostorima Tibeta, Nepala i Indije doživljavao svoje procvate i padove, uništenja od strane bilo neprijateljskih vojski koje su ovladale ovim kneževinama ili zbog promene načina verovanja kneževa, odnosno sveštenstva u manastirima.

Budizam se na Tibetu počeo opet snažno razvijati od 33-eg cara a još snažnije i institucionalizovanije počev od vladavine Conkape u 14. veku. Međutim, velikih pronalazaka i velikih ideja bilo je sve manje a duhovnost se uglavnom razvijala i odvijala u obliku korišćenja starih znanja, mogućnosti, moći, pri čemu su one postepeno zaboravljane, deformisane i gasile se. Ipak, sve do današnjeg dana Tibet predstavlja riznicu duhovnosti koja se sastoji iz onoga što su manastiri stotinama godina stvarali, iz onoga što je sačuvano u manastirskim spisima, iz onoga što je lamaizam široko i vrlo duboko razvio među stanovnicima Tibeta.

Međutim, danas, osvajanjem Tibeta od strane komunističke Kine, stavljena je tačka na ozbiljniji razvoj duhovnosti na Tibetu koji, pod vrlo teškim uslovima, u tajnosti samo tinja, čekajući povoljniji trenutak da se ponovo razbukti.

(sveta znanja)



Pa Bong Ka

Pa Bong Ka je manastir na Tibetu, koji iako nikada nije imao veliki broj sveštenika kao drugi manastiri na Tibetu, predstavlja vrhunsko mesto u duhovnom smislu. Upravo u ovom manastiru je nastalo Tibetansko pismo. U sedmom veku, osnovali su ga prvi monasi, i od tada predstavlja rasadnik filozofskih ideja. Manastir je sagrađen u blizini pećine u kojoj su vekovima meditirale najmoćnije Lame.

Mesto moći Pa Bong Ka nastalo je pre 7000 godina i ima 64 zrelih svetlećih tela, koja su vrhunska. Većina zrelih svetlećih tela, od 64 prisutna na mestu moći, nose znanja koja su ljudima teško razumljiva, i koja su na samoj ivici mogućnosti shvatanja ljudi. Zbog toga su ovo mesto moći posećivale vrhunske Lame i sveštenici da bi dobili ta vrhunska znanja, jer se ona nisu mogla dobiti od drugih svetlećih tela u drugim manastirima, jer ih druga svetleća tela jednostavno nisu posedovala. Veoma razvijena svetleća tela na ovom mestu moći ukazuju na to da je broj prožimanja kod većine ljudi manji nego kod ostalih mesta moći.
Varanasi je offline   Reply With Quote

Odgovor

Opcije Teme
Način Prikaza

Pravila Pisanja Postova
Vi ne možete otvoriti novu temu
Vi ne možete odgovarati na postove
Vi ne možete pridružiti datoteku
Vi ne možete editirati Vaše postove

BB kod je On
Smajlići su On
[IMG] kod je On
HTML kod je Off
Trackbacks are On
Pingbacks are On
Refbacks are On



Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 02:12 sati.



Iz ponude izdvajamo:











Powered by vBulletin® Version 3.8.1
Copyright ©2000 - 2019, Jelsoft Enterprises Ltd.
Search Engine Optimization by vBSEO 3.3.0