4 puta

[RED PILL]

jedan kratki zanimljivi dio iz knjige Uspenskog - "Četvrti Put":

"Nisu sve škole iste. Za jednu vrstu ljudi neopohodna je jedna vrsta škole, za drugu postoji druga vrsta škole. Nema univerzalne škole za sve vrste ljudi. To nas vodi pitanju različitih puteva. Pre nego što budemo govorili o putevima neophodno je, medutim, da se razume da su hiljadama godina ranije ljudi došli do ideje da čovek može da se promeni, da može da stekpe nešto što nije stekao. Ono što su oni stekli izraženo je različito, iz različitih uglova - ali je opšta ideja uvek je ista - da čovek može da se razvije, da može da stekne nešto novo.
Zato su stvorena tri puta koja odgovaraju podeli pa čoveka broj 1, broj 2 i broj 3.

Prvi put je put fakira. To je dug, težak i nesiguran put. Fakir radi na fizičkom telu, na osvajanju fizičkog plana.

Drugi put je put monaha. Ovaj put je kraći, sigurniji i odredeniji.
On zahteva odredene uslove, ali iznad svega zahteva veru, jer bez vere niko ne može da bude pravi monah.

Treći put je put jogija, put znanja i svesti.

Kad govorimo o ova tri puta, govorimo o principima. U stvarnom životu oni se retko sreću u čistom obliku, jer su uglavnom izmešani.
Ako, medutim, poznajete princip, u proučavanju školskih vežbi možete da razlikujete koja vežba pripada kom putu. Kad govorimo o jogi, uzimamo u obzir zaista samo džnana jogu i radžajogu. Džnana joga je put znanja, novog načina mišljenja. Ona uči da se razmišlja u drugačijim kategorijama, ne u kategorijama prostora, vremena i uzročnosti. A radža joga je rad na biću, na svesti.

Iako su u mnogome ova tri puta vrlo efikasna, za njih je karakteristično da je prvi korak najteži. Od samog početka morate da se svega odreknete i radite što vam se kaže. Ako zadržite i sitnicu, ne možete da sledite nijedan od ova tri puta. Zbog toga, mada su u mnogo čemu drugom ova tri puta dobra, oni nisu dovoljno elastični.
Na primer, oni ne odgovaraju sadašnjem načinu života.

Fakir je izraziti čovek broj 1 sa izrazitom prevlašću instinktivnog i motoričkog centra.

Monah je izraziti čovek broj 2 sa razvijenim emocionalnim centrom, dok su mu ostali nerazvijeni.

Jogi je izraziti čovek broj 3, čovek kod koga je intelektualni centar razvijen, dok ostali nisu dovoljno razvijeni.

Kad bi postojala samo ta tri tradicionalna puta, ne bi ništa preostalo za nas, jer smo za ove puteve isuviše mnogo obrazovani.

Tu je, medutim, Četvrti Put, koji je poseban put, ne kombinacija prethodna tri. On se od drugih razlikuje pre svega po tome što nema spoljnog odricanja od stvari, što je čitav rad unutrašnji.
Čovek mora da započne rad u istim onim uslovima u kojima se zatekao kad ga je našao, jer su ti uslovi za njega najbolji. Ako počne da radi i proučava te uslove, on može nešto da postigne, a kasnije, ako je neophodno, biće u stanju da ih promeni, ali ne pre nego što uvidi da je to neophodno. Zato isprva čovek nastavlja da živi isto kao i ranije, u istim okolnostima kao i ranije.

Ovaj Put se u mnogome pokazuje težim od ostalih, jer ništa nije teže nego promeniti se iznutra a da se ne promeni spolja.

Dalje, na Četvrtom Putu je prvi princip da čovek ne sme ništa da veruje; on mora da uči; zato vera ne ulazi u Četvrti Put. Čovek ne sme da veruje u ono što čuje i što mu se savetuje, čovek mora da za sve nadje dokaze. Ako je ubeden da je nešto istina, tada može da u to poveruje, ali ne pre. Toliko ukratko o razlici izmedu četiri puta."


na kojem ste vi od ovih puteva?

[Nataša]

Sviđa mi se ideja četvrtog puta, pokušat ću nabaviti knjigu.

[RED PILL]

meni su rad Uspenskog i njegove knjige izuzetno dragi i korisni...

4 Put se može naći u elektroničkom formatu negdje na net-u (ne sjećam se više gdje, ako nađem stavit ću pod download literature na podforumu Razno)...

od njega posebice preporučam knjigu "U potrazi za čudesnim" ukoliko ju nisi još čitala...ona je zapravo uvod u 4 Put...

[Nataša]

Hvala, kažeš: "U potrazi za čudesnim" , provjerit ćuu riječkim knjižnicama ako imaju..
pozdrav

[Nataša]

Originally Posted by RED PILL

meni su rad Uspenskog i njegove knjige izuzetno dragi i korisni...

4 Put se može naći u elektroničkom formatu negdje na net-u (ne sjećam se više gdje, ako nađem stavit ću pod download literature na podforumu Razno)...

od njega posebice preporučam knjigu "U potrazi za čudesnim" ukoliko ju nisi još čitala...ona je zapravo uvod u 4 Put...

Daunlodirala, hvala

[RED PILL]

evo još nešto o 4 puta iz još jedne njegove knjige:

Ako zamislimo čovječanstvo u obliku četiri koncentrična kruga, onda možemo zamisliti četiri prolaza na kružnici trećeg, unutrašnjeg kruga, tj. egzoteričnog kruga, kroz koje ljudi iz mehaničkog kruga mogu proći.

Ta četiri prolaza su ujedno u vezi sa četiri puta, o kojima smo prije pričali.

Prvi put je put fakira, put namijenjen za ljude tipa čovjeka br. 1 koji su instiktivno-pokretačko-osjetilni ljudi bez mnogo pameti i bez mnogo srca.

Drugi put je put monaha, religiozni put, put ljudi tipa čovjeka br. 2 tj. emocionalnih ljudi. Ovdje jedno jako tijelo i um nisu toliko potrebni.

Treći put je put jogija. To je put uma/intelekta, put čovjeka br. 3. Ovdje srce i tijelo ne trebaju biti nešto posebno jaki, jer bi to predstavljalo samo jednu smetnju na tom putu.

Pored ova tri puta postoji i četvrti put, kojim mogu da idu oni koji iz bilo kog razloga ne mogu da idu bilo kojim od ona prva tri puta.

Osnovna razlika izmenu prva tri puta, tj. puta fakira, puta monaha, puta jogija i četvrtog puta sastoji se u činjenici da su oni uvezani u jednom stalnom obliku koji postoji kroz jedan dugi vremenski period naše povijesti i oni se skoro, kao takvi, nisu nimalo promijenili.

U temelju ovih institucija nalazi se religija.

Škole jogija se samo izvana razlikuju od religijskih škola.
U različitim povijesnim periodima postojala su razna društva i redovi fakira u različitim državama i ona još uvijek postoje.

Ova tri tradicionalna puta predstavljaju stalne puteve koji postoje u okviru našeg povijesnog perioda.

Prije dvije ili tri tisuće godina postojali su i drugi putevi koji više ne postoje a ovi putevi koji postoje danas nisu nekada bili toliko podijeljeni, oni su bili mnogo bliži jedan drugome.

Četvrti put se razlikuje od starijih i novijih puteva po činjenici da on nikada nije jedan stalan put. On nema nikakve određene oblike, niti institucije koje su vezane za njega.

On se pojavljuje i nestaje pod uticajem nekih njegovih posebnih zakona.

[RED PILL]

U običnim uslovima kulturnog života, pozicija čak i jednog inteligentnog čovjeka, koji traži znanje je beznadežna, zato što u uvjetima koji ga okružuju ne postoji ništa što podsjeća na škole joge ili fakirske škole, dok su religije Zapada degenerirane do jednog takvog stupnja da u njima nema ničeg živog već dugo vremena.

Razna okultna i mistična društva sa svojim naivnim spiritističkim eksperimentiranjima ne mogu dati nikakve rezultate.

Tako da bi cjelokupna situacija stvarno bila beznadežna ukoliko ne bi postojao Četvrti Put.

Četvrti put ne zahtijeva povlačenje u pustinju, ne traži od čovjeka da se on odrekne svega s čim je do sada živio.

Četvrti put počinje daleko iza puta jogija.
To podrazumijeva da čovjek mora biti pripremljen za Četvrti Put i ta priprema se morala odvijati tijekom običnog života i na ozbiljan način, uključujući u sebe mnoge različite strane.

Nadalje, čovjek mora živjeti u uvjetima koji su pogodni za rad na Četvrtom Putu, ili u svakom slučaju, u uvjetima koji ga neće onemogućavati u tome.

Mora se razumjeti to da u unutrašnjem i vanjskom životu čovjeka mogu postojati nepremostive barijere za dosezanje Četvrtog Puta.

Četvrti Put nema definitivne oblike kao što je to slučaj sa fakirom, monahom i jogijem.

I prije svega, njega se mora pronaći. To je prvi ispit.

On nije tako dobro poznat kao ona tri tradicionalna puta.
Postoji mnogo ljudi koji nikada nisu čuli za Četvrti Put, a postoje i drugi koji negiraju negovo postojanje ili mogućnost.

Istovremeno, započinjanje četvrtog puta je mnogo lakše nego započinjanje puteva fakira, monaha ili jogija.

Na četvrtom putu je moguće raditi i pratiti ga, dok čovjek istovremeno ostaje u uobičajenim životnim uvjetima, radeći svoj uobičajeni posao, održavajući svoje prethodno uspostavljene veze s drugim ljudima i bez odricanja od bilo čega.

Nasuprot tome, uvjeti u koje je čovjek stavljen na početku tog rada, u kojima da tako kažemo, taj posao nalazi njega, su istovremeno najbolji za njega u svakom smislu.

[Stella]

Originally Posted by RED PILL

Razna okultna i mistična društva sa svojim naivnim spiritističkim eksperimentiranjima ne mogu dati nikakve rezultate.

Tako da bi cjelokupna situacija stvarno bila beznadežna ukoliko ne bi postojao Četvrti Put.

zanimljivo je kako ljudi reagiraju: ako je nešto mistično, zamagljeno, okultno, onda to funkcionira. A kada je nešto jednostavno, lako objašnjivo i primjenjivo - onda to izaziva nepovjerenje i otpor.

ja sam za demistifikaciju!!!

[RED PILL]

evo nešto za pobornike evolucije, napretka, usavršavanja itd.

"Naša osnovna greška je ta što mislimo da imamo JEDAN UM. Mi funkcije mozga nazivamo 'svesnim'; sve što ne ulazi u taj mozak nazivamo 'nesvesnim' ili 'podsvesnim'. To nam je najveća greška...

U ovom momentu želim da vam objasnim rad ljudske mašine, i to, da fizičko telo nije kontrolisano jednim već sa nekoliko UMOVA, nezavisnih jedan od drugog, sa odvojenim funkcijama i sferama u kojima se očituju. Pre svega se mora ovo razumeti jer bez toga nema daljeg razumevanja.

Evolucija čoveka, odgovorio je G, može se razumeti kao razvoj sila i mogućnosti u njemu koje se nikada ne razvijaju same od sebe, to znači mehanički. Samo ova vrsta razvitka, samo ova vrsta rasta beleži istinsku evoluciju čoveka. Nema i ne može biti bilo kakve druge vrste evolucije.

Imamo ispred sebe čoveka u sadašnjem momentu njegovog razvoja. Priroda ga je učinila takvim kakav je, i koliko možemo videti, kada su mase u pitanju, takav će i ostati. Promene koje prete opštim zahtevima prirode mogu se dešavati samo izdvojeno.

Da bi se razumeo zakon evolucije čoveka potrebno je shvatiti da je, nakon određene tačke, ta evolucije nepotrebna, hoću reći, to prirodi nije potrebno u datom trenutku njenog sopstvenog razvoja.
Da se izrazimo preciznije: evolucija čovečanstva odgovara evoluciji planeta, ali se evolucija planeta nastavlja, za nas, u beskonačno produženim ciklusima vremena.

Kroz vreme koje ljudska misao može da obuhvati, nema suštinskih promena u životu planeta, tako je to i sa suštinskim promenama u životu čovečanstva, nema ih.
Čovečanstvo ne napreduje niti se razvija. Ono što se nama čini napretkom ili evolucijom je samo delimična izmena koja odmah ima protivtezu u odgovarajućoj izmeni u suprotnom pravcu.

Čovečanstvo, kao i ostali organski život, postoji na zemlji zbog potreba i u svrhu same zemlje. I baš je onakvo kakvi su u ovom trenutku zahtevi zemlje. Samo teoretska misao, daleko od činjenice, je učinila mogućom modernu evropsku misao o evoluciji čoveka ODVOJENU OD OKRUŽUJUĆE PRIRODE ili je smatra postepenim OSVAJANJEM PRIRODE. To je nemoguće.

Življenjem, umiranjem, razvitkom, degeneracijom, čovek podjednako služi svrsi prirode — ili, pre bi se reklo, priroda podjednako upotrebljava, mada možda u različite svrhe, proizvode evolucije i degeneracije.

I tako, istovremeno, čovečanstvo ne može pobeći od prirode, jer i pored borbe protiv prirode čovek deluje u skladu sa njenom svrhom. Evolucija velikih masa čovečanstva je u suprotnosti svrhe prirode. Evolucija određenog malog procenta može biti u skladu sa svrhom prirode.

Čovek sadrži u sebi mogućnost evolucije.
Međutim evolucija celog čovečanstva, a to bi bio razvoj ovih mogućnosti u svim ljudima, ili u većini, ili čak u većem broju, nije potrebna u svrhu zemlje ili sveta planeta uopšte, i mogla bi čak biti štetna ili fatalna.

Stoga, postoje sile (planetarnog karaktera) koje se opiru evoluciji velikih masa čovečanstva i drže je na nivou na kome treba da bude.

Na primer, evolucija čovečanstva koja bi prešla određenu tačku, ili, tačnije govoreći, koja bi prešla određeni procenat, bila bi fatalna za MESEC. Mesec je sada HRANJEN organskim životom, čovečanstvom. Čovečanstvo je deo organskog života; to znači da je čovečanstvo HRANA za mesec.
Ako bi svi ljudi postali inteligentni oni ne bi želeli da budu pojedeni od strane meseca.

Istovremeno, mogućnosti evolucije postoje i mogu se razvijati IZDVOJENO kod pojedinaca uz pomoć pravilnog znanja i metoda. Takav razvoj može biti samo u interesu samog čoveka, protiv interesa i sila planetarnog sveta. Čovek mora razumeti sledeće: njegova evolucija je potrebna samo njemu. Niko drugi nije za nju zainteresovan. I niko nema obavezu niti namerava da mu pomogne. Naprotiv, sile koje se protive evoluciji velikih masa čovečanstva su takođe protiv evolucije pojedinca.

Čovek ih mora nadmudriti. Samo ih JEDAN čovek može nadmudriti, čovečanstvo NE MOŽE. Kasnije ćete razumeti da su sve te prepreke korisne čoveku; kada one ne bi postojale morale bi biti izmišljene namerno, jer prevazilaženjem prepreka čovek razvija kvalitete koji su mu potrebni.
»To je osnova pravilnog pogleda na evoluciju čovečanstva.
Ne postoji obavezna, mehanička evolucija. Evolucija je rezultat svesne borbe.

Prirodi nije potrebna ta evolucija; ona je ne želi i bori se protiv nje. Evolucija može biti potrebna samo samom čoveku kada shvati svoj položaj, svoje mogućnosti za promenu tog položaja, da ima moći koje ne upotrebljava, da ima bogatstva koja ne vidi. Evolucija je moguća, i to u smislu zadobijanja vlasništva nad ovim silama i bogatstvima. Međutim ako bi SVI LJUDI, ili većina, shvatili ovo i poželeli da dobiju ono što im pripada pravom rođenja, evolucija ne bi bila moguća.

Ono što je moguće za pojedinca nemoguće je za mase."

za neke će ovo zvučati prilično poražavajuće

[RED PILL]

Govoreći o evoluciji potrebno je razumeti od početka da mehanička evolucija nije moguća. Evolucija čoveka je evolucija njegove svesti. A 'SVEST' SE NE MOŽE RAZVIJATI NESVESNO.
Evolucija čoveka je evolucija njegove volje, a 'volja' se ne može razvijati nesvesno. Evolucija čoveka je evolucija njegovih moći delanja, a 'delanje' ne može biti rezultat stvari koje se 'dešavaju'.

Ljudi ne znaju šta je čovek. Oni imaju posla sa veoma složenom mašinom, mnogo složenijom od električne lokomotive, automobila ili aviona — i ne znaju ništa, ili skoro ništa, o sklopu, radu i mogućnostima te mašine; oni ne razumeju ni najjednostavnije funkcije, jer ne shvataju svrhu ovih funkcija. Oni maglovito zamišljaju kako bi čovek trebalo da nauči da kontroliše svoju mašinu, isto kao što treba da nauči da kontroliše lokomotivu, automobil ili avion, i to da je nestručno rukovanje ljudskom mašinom isto toliko opasno kao i nestručno rukovanje sa bilo kojom drugom složenom mašinom.

Svima je to jasno kada su u pitanju avioni, automobili ili lokomotive. Međutim to se veoma retko uzima u obzir kada je čovek u pitanju uopšteno ili on sam. Smatra se pravilnim i zakonitim misliti da je priroda dala ljudima potrebno znanje o njihovoj mašini. A čovek ipak razume da instinktivno znanje o mašini ni izbliza nije dovoljno.

Zašto studiraju medicinu i koriste njene usluge? Jer, naravno shvataju, da ne poznaju sopstvenu mašinu. Ali ne pomišljaju da se može saznati mnogo više nego što nauka zna; niti im pada na um da bi tada bilo moguće izvući sasvim drugačiji rad iz svega toga.

Veoma često, skoro u svakom razgovoru, G. se vraćao na odsustvo jedinstva u čoveku.

Jedna od veoma važnih čovekovih grešaka, rekao je, jedna
koju moramo zapamtiti je iluzija o njegovom ja.

Čovek kakvog ga poznajemo, 'čovek-mašina', čovek koji ne može da 'dela' i kome se sve 'dešava', ne može imati postojano i jedinstveno Ja.
Njegovo Ja se menja brzinom kojom lete njegove misli, osećanja, raspoloženja, a on čini značajnu grešku smatrajući sebe uvek istom osobom; u stvarnosti on je UVEK DRUGA OSOBA, ne ona koja je bio prethodnog trenutka.

»ČOVEK NEMA POSTOJANO I NEPROMENLJIVO JA.
Svaka misao, svako raspoloženje, svaka želja, svaki osećaj, kaže ' Ja'. I u svakom od ovih slučajeva uzima se zdravo za gotovo da to Ja pripada CELINI, celom čoveku, i da su misao, želja ili odbojnost izražene Celinom. Ustvari nema osnove za ovu tvrdnju.

Svaka čovekova misao i želja se pojavljuju i žive sasvim odvojeno i nezavisno od Celine. A Celina nikada ne izražava sebe, jer jednostavan razlog je da ona postoji kao takva, samo fizički kao stvar a apstraktno kao ideja. Čovek nema individualno Ja.

Međutim postoje stotine i hiljade izdvojenih malih Ja, često sasvim nepoznatih jedno drugom, nikada ne stupajući u dodir, ili naprotiv, neprijateljski raspoloženi jedno prema drugom, svi izuzetni i nespojivi. Svakog minuta, svakog trenutka, čovek misli ili kaže 'Ja'. I svakog tog trenutka njegovo Ja je različito. U ovom času bila je to misao, zatim želja, pa osećaj, onda opet misao i tako redom bez kraja.
ČOVEK JE MNOŠTVO. Čovekovo ime je legija.

Zamenu tih mnogobrojnih Ja, njihovu očiglednu borbu za primat, kontrolišu slučajni spoljašnji uticaji. Toplina, sunčev sjaj, lepo vreme, odmah prozivaju celu jednu grupu Ja. Hladno vreme, magla, kiša, prozivaju drugu grupu Ja, druge asocijacije, osećanja izazivaju druge radnje. U čoveku ne postoji ništa što bi moglo kontrolisati ove Ja, uglavnom zbog toga što ih čovek ne primećuje ili ih ne zna; on uvek živi sa poslednjim ja.

Neka Ja su naravno jača od drugih. Ali to nije njihova svesna snaga; ona je stvorena pomoću snage slučajnosti ili spoljašnjim mehaničkim stimulansom. Obrazovanje, oponašanje, čitanje, religiozna hipnoza, kaste i tradicija ili sjaj novih slogana, stvaraju veoma jaka Ja u čovekovoj ličnosti, koja dominiraju celom serijom slabijih Ja.

Sva ta Ja koja sačinjavaju čovekovu ličnost su rezultat spoljašnjih uticaja.
Čovek nema individualnost.
On nema jedinstveno veliko Ja. Čovek je izdeljen na mnogobrojna mala Ja.
I svako to izdvojeno malo Ja je sposobno da sebe naziva imenom Celine, da deluje u ime Celine, da se složi ili ne složi, da daje obećanja, da donosi odluke sa kojima će se drugo Ja ili Celina morati suočiti.

To je objašnjenje zbog čega ljudi tako često donose odluke a tako ih često sprovode. Čovek odluči da će od sledećeg jutra ustajati rano. Jedno Ja, ili grupa Ja, je to odlučila. Ali ustajanje je posao koji treba da obavi drugo Ja koje se uopšte ne slaže sa tom odlukom i možda čak nema pojma da je ta odluka doneta. Naravno da će čovek nastaviti da spava ujutru a uveče će opet odlučiti da ustane rano. U nekim slučajevima ovo može imati velike posledice na čoveka. Malo slučajno Ja može obećati nešto, ne sebi, već nekom drugom, u nekom trenutku, prosto iz taštine ili zadovoljstva. Tada nestaje, a čovek, kombinacija svih drugih Ja u njemu, koji je sasvim nevin, može da plaća celog života. To je tragedija ljudskog bića da bilo kakvo malo Ja ima prava da potpisuje čekove i obećanja, a čovek tj. Celina su odgovorni.

Ponekad se ceo ljudski život sastoji iz plaćanja raznih obećanja datih od strane malih, slučajnih Ja.
Istočnjačka učenja sadrže razne alegorijske slike koje oslikavaju prirodu čovekovog bića sa te strane.

Tako je u jednom učenju čovek upoređen sa kućom u kojoj postoji mnogobrojna posluga ali nema gospodara ni upravitelja.

Posluga je zaboravila svoje dužnosti; niko ne želi da radi ono što bi trebalo; svako pokušava da bude gospodar, makar i za trenutak; i u takvom rasulu kući preti opasnost. Jedini spas bi bio da se okupi grupa pametnijih slugu i izabere PRIVREMENOG upravitelja, to bi bio ZAMENIK UPRAVITELJA.
Ovaj ZAMENIK UPRAVITELJA može svakog člana posluge postaviti na njegovo mesto, i učiniti da svako radi svoj posao: kuvar u kuhinju, kočijaš u štalu, baštovan u baštu, itd. Na taj način se 'kuća' može pripremiti za dolazak pravog upravnika, koji će je pripremiti za prispeće gazde.

Ovo poređenje čoveka i kuće koja čeka gazdu često se pojavljuje u istočnjačkim učenjima koja su zadržala tragove prastarih znanja, i kap što znamo, pojavljuje se u raznim oblicima u mnogim parabolama Jevandelja.

Međutim čak ni najjasnije razumevanje ovih mogućnosti neće dovesti čoveka nimalo bliže njihovom ostvarenju. Da bi bio u stanju da shvati ove mogućnosti on mora imati veoma jaku želju za oslobođenjem i žrtvovanjem svega, za rizikom, a u svrhu tog oslobođenja.

za ove kilometarske postove, ali poslužit će ljenčinama kojima se ne da pročitati knjiga