Žena vs Muškarac

[ne znam]

Prenosim u cjelosti status sa Facebook-a

Sreo sam drugara koji je sada inspektor, sa devojkom je šetao. Zajedno su već nekoliko godina, i kako sredina nalaže, red je da se uzimaju i prave se deca.
Uvek se pozdravimo, iako smo imali profesionalnih razmirica nekoliko puta, ali ipak se znamo jako dugo, pre nego što je svako od nas otišao na svoju stranu.
Ali ne deluje mi srećno. Deluje mi kao neko ko je izgubio kontrolu nad ssvojim životom. Konci koje je držao više nisu u njegovim prstima.
Umesto njega mu govori verenica, on uglavnom samo potvrdno klima glavom. DRži je za ruku, ali se pita kako je držati nečiju drugu. Misli da nema izlaza, ona očekuje svadbu, buljuk dece, stan i idilu, njihove familije misle da je to normalno.
On ne misli. Ali je u živom pesku u koje su ga ubacila očekivanja okoline i ljudi koje ne misle o tvojoj sreći, nego o svojoj. Ljudi koji čak i crpe svoju sreću iz tvoje nesreće.
I oseća se zatvorenim, u četiri zida koji su tu gde god se on okrenuo., ali ne radi ništa iz straha da ne izneveri okolinu.
Zato bira da izneveri sebe. I ostane u svoja četiri zida.
I zato će se oko njega uvek širiti taj miris privida idiličnog života, a smrad će osećati samo on.
U njegova četiri zida. Gde će mu žena postati cimerka, a deca podstanari.
I voleo bih da mogu da mu to objasnim, ali ne mogu. Voleo bih da mu kažem da se ništa ne forsira, da zajebe očekivanja okoline, da radi stvari kad oseća da bi trebalo da ih uradi, i da zajebe strah od samoće i držanje dlana nekoga koga ne osećaš kao svoju polovinu.
Ruka će mu možda jedno vreme biti prazna, ali će biti slobodna da krene ka bilo kojoj drugoj. I jednom će naći onu pravu.
I onda zidovi padaju, a on vidi svet koji je krio sam od sebe, godinama.
https://www.youtube.com/watch?v=TKSipxv6Gys

Nemanja Cvijetić, o zidovima i samoobmanama.

[Jesam]

Mogu opet reći za sebe ... ja sam u jednom životnom periodu tu bila podijeljena (nije imalo nikakve veze s naučenim ili nametnutim društvenim konvencijama jer sam otkad za sebe znam totalno imuna na njih a i nitko me ni na što nije silio, nisam bila kondicionirana na taj način) ... no, srećom sam jako puno razmišljala, radila na sebi i na kraju shvatila da ne bih bila nikome dobra u ulozi žene i majke ... ni sebi ni djeci. Odnosno, ako bih bila dobra djeci i suprugu, onda ne bih sama bila sretna i obrnuto. A čemu trapljenje, čemu prisila na konvenciju ako u tome ne uživamo srcem i dušom?

Moja uloga je očigledno bila neka druga, iako ponekad sa čežnjom promatram sretne, složne i skladne obitelji, no i dalje sam svjesna da sam odabrala pravi put. Rješenje ponekad nije jednostavno i odluka je prokleto teška jer je "za sva vremena".

[dido]

Jedino kad bih voljela biti muško je za vrijeme poroda!

[Adamina]

Originally Posted by Jesam

Mogu opet reći za sebe ... ja sam u jednom životnom periodu tu bila podijeljena (nije imalo nikakve veze s naučenim ili nametnutim društvenim konvencijama jer sam otkad za sebe znam totalno imuna na njih a i nitko me ni na što nije silio, nisam bila kondicionirana na taj način) ... no, srećom sam jako puno razmišljala, radila na sebi i na kraju shvatila da ne bih bila nikome dobra u ulozi žene i majke ... ni sebi ni djeci. Odnosno, ako bih bila dobra djeci i suprugu, onda ne bih sama bila sretna i obrnuto. A čemu trapljenje, čemu prisila na konvenciju ako u tome ne uživamo srcem i dušom?

Moja uloga je očigledno bila neka druga, iako ponekad sa čežnjom promatram sretne, složne i skladne obitelji, no i dalje sam svjesna da sam odabrala pravi put. Rješenje ponekad nije jednostavno i odluka je prokleto teška jer je "za sva vremena".

Mislim da bi ti bila dobra majka, jer se puno stvari mijenja nakon poroda i to ne možeš pojmiti niti jednom knjigom i tuđom riječi već vlastitim iskustvom.

[Jesam]

Originally Posted by Adamina

Mislim da bi ti bila dobra majka, jer se puno stvari mijenja nakon poroda i to ne možeš pojmiti niti jednom knjigom i tuđom riječi već vlastitim iskustvom.

Moguće, ali upravo je tu problem u toj podvojenosti što u bih u tom slučaju ostala neostvarena na jednom drugom području koje mi je očigledno u ovom životu suđeno i to bi mene činilo nesretnom.

No, naravno - pitanje je što bi bilo kad bi bilo ... to nitko ne može znati.

[Adamina]

Originally Posted by Jesam

Moguće, ali upravo je tu problem u toj podvojenosti što u bih u tom slučaju ostala neostvarena na jednom drugom području koje mi je očigledno u ovom životu suđeno i to bi mene činilo nesretnom.

No, naravno - pitanje je što bi bilo kad bi bilo ...

Sad ti je ionako gotovo... kolko sam shvatila.

[Jesam]

Originally Posted by Adamina

Sad ti je ionako gotovo... kolko sam shvatila.

Naravno. Sad mi je lakše jer više nemam o čemu dvoumiti.

[lopea]

Moguće da ovde vrijedi ona jing jang ,ni ovog previše ni ovog premalo ,zato i postoji svijet ,nemože nešto da postoji barem na materijalnom nivou a da nema ni ovog ni onog. Ostalo ,svako ima svoju priču kojoj je potrebna dobra neka vrsta psihoanalize ,zašto što i sl.

[Silvio Sponza]

Originally Posted by ne znam

Joj, ne mogu ukratko, a da ne budem pogrešno shvaćena.

Deo knjige koji se odnosi na žene je svakako, kako to s pravom navodi Vladeta Jerotić, "najteže razumljiv, najmanje prihvatljiv i svakako najsporniji... Vajninger se bavi ženom, njenom psihologijom, logikom i etikom, suštinom žene i njenim smislom u svemiru, odnosno njenim položajem u čovečanstvu. Kada Vajninger negira svaku vrednost bića žene, on je radikalan i nemilosrdan, često ubedljiv i logičan, ali uvek subjektivan. Pošto žena nema nikakav pravi odnos prema logici, a ni prema etici, ona nema ni apsolutnog Ja u sebi, pa ne može nikada biti genijalna. Talentovane žene u umetnosti ili nauci mogu da zahvale za svoje uspehe samo muškom delu u sebi, otud se najviše u stvaranju može očekivati od najmuškobanjastijih žena. Koliko, medjutim, žena ima malo stvarnog odnosa sa svakim dubljim stvaralaštvom dokazuje nepostojanje žena-filozofa, da ne govorimo o ženama kao religioznim predvodnicima, a upravo su filozofija i religija najdublje oblasti stvaralaštva do kojih - prema Vajningeru - dopire samo dubina muškarca. Ono što ženu jedino istinski zanima i prema čemu ima jedini suštinski odnos, to je sve ono što je u bližoj ili daljoj vezi sa seksom. Zato Vajninger kaže: ‘Zena je samo seksualna, muškarac je i seksualan'. Pošto je seksualnost za Vajningera očevidno niža sfera ljudske delatnosti, prema kojoj oseća ne samo prezir već i odvratnost, žena nikada ne može da bude moralna. Ona čak nije ni nemoralna, već amoralna, kao što je i alogična. Ona se nikada ne oseća stvarno krivom, ona neprestano laže, zavidljiva je, nesocijalna, nema sopstvenih ubedjenja, već ih prima samo od muškarca. Žena je najbolji medijum, a muškarac njen najbolji hipnotizer. Jednom reči, žena je Vajningeru biće bez duše, ona nema Ja, ni individualnosti, ličnosti, ni slobode, karaktera ni volje. Žena je ili majka ili bludnica (mada na jednom mestu Vajninger dopušta da ‘možda u većini žena postoje obe mogućnosti'). Ali ni tip majke ne prolazi kod Vajningera mnogo bolje nego tip bludnice. Majka je sva cilj vrste i produženje vrste joj je cilj. Ni majka, kao ni bludnica, nije u stanju istinski da voli. Majci je potreban muškarac ne njega radi, već vrste radi. Ona se ponaša podjednako majčinski prema mužu kao i prema sinu. Ovo ponašanje se svodi na brigu za telo, ne i za dušu muškarca, jer je njen odnos prema njemu pre svega telesni. Materinskoj ljubavi je sporedna individualnost deteta, i to je ono što je duboko nemoralno u njoj. S druge strane, prostitutka oseća odvratnost prema produžavanju vrste, prema radjanju uopšte, dakle i prema detetu; ona sva bitiše u snošaju, u kome hoće da nestane kao realnost, da bude uništena. Pri svemu tome, umno najrazvijenije žene spadaju u kategoriju prostitutke, a muškarci od vrednosti uvek su voleli samo tip prostitutke. Kad je već jednom počeo da seksualnost i ženu slika u najjačim mogućim bojama, Vajninger se više ne zaustavlja. Ljubav i požuda su za njega dva tako različita, suprotna stanja da je u muškarca, kada zaista voli, savršeno neshvatljiva pomisao na telesno spajanje sa voljenim stvorenjem. Pa, ko tvrdi da još voli ženu koju poželi, taj ili laže ili nikad nije znao šta je ljubav. Postoji zato samo ‘platonska' ljubav, ljubav prema Beatriči, sve ostalo spada ‘u carstvo krmaka'. Kada muškarac voli ženu, on u njoj voli svoj ideal, jer se žena kao takva ne može voleti. On zbog toga neminovno strada, i svojim ljubavnim stradanjem on nastoji da vrati ženi dušu koju joj je oteo. Muškarac je forma, žena je materija koja prima svaku formu. Od žene se može načiniti što se hoće. Muškarcu se jedino može pomoći da bude ono što on hoće. Stoga ima smisla vaspitati samo žene, a ne muškarce. I poslednja poruka Vajningera muškarcu nosi u sebi nešto od tragične groteske. Kada je muškarac postao seksualan, kaže Vajninger, stvorio je ženu. Žena je otud krivica muškarca. Sve što se može prebaciti ženi jeste krivica muškarca. Ljubav treba da prekrije krivicu. U snošaju se žena najdublje unizuje, u ljubavi najviše uzdiže. To što žena traži snošaj, a ne ljubav, znači da ona želi da bude unižena, a ne uzdignuta. Najveći protivnik ženine emancipacije (koju je, uostalom, muškarac izmislio i za nju se bori) jeste - žena. Muškarcu je prema ženi mogućno samo jedno moralno ophodjenje: ni seksualnost, ni ljubav, jer obe upotrebljavaju ženu samo kao sredstvo za strane svrhe, već jedino pokušaj da je razume. Kako? Muškarac mora sebe da oslobodi pola, pa će tako i samo tako osloboditi i ženu. Ona, doduše, tako propada kao žena, ali samo zato da bi se uzdigla iz pepela kao čisti čovek. Odricanje seksualnosti ubija samo telesnog čoveka, i to samo zato da bi duhovni stekao pun život".

Izvor: http://blog.b92.net/text/12842/Bolesni-genije-cemu/

Djelomično se slažem s time ,

ali sam mišljenja da u današnje doba je ona ne zavidljiva prema muškarcu , socijalna prema ženi , nema sopstvenih ubedjenja već ih prima samo od vodečih žena koje predstavljaju ugled masi žena . Žena je seksualni hipnotizer muškaraca , što znači da muškarcu odgovara da bude seksuakno ovisan o ženi i da sebe po svom spolu smatra manje vrijednjim od žene onako kako ga je ona hipnotizirala ( zbog toga se masovno prikazuje ženski spol i masovno skriva muški spol , čak i na plažama ) . Jednom reči muškarac naivno nasjeda na ženski odgoj i treba mu dosta iskustva da sazna da je u praksi ipak drukće od onog kako ga je žena odgajala od malih nogu

Muško ima testise , a ženska nema testise , dakle ona ima anatomsku prednost na jednom djelu tijela , ali nema fiziološku prednost na tom djelu tijela , međutim žensko razmišljanje je potpuno mehaničko zbog toga ženska čeka da joj muškarac prvi priđe i služi jer ona smatra da je ona njemu više potrebna nego što je on njoj potreban . Ono što u praksi se može primjetiti da su psi anatomski opasni za ljude ( link https://www.rtl.hr/vijesti/potraga/v...2-5ab5905dac5f ) , ali ne vladju psi ljudima nego vladaju ljudi psima . Dakle što više žena sebe smatra po svom spolu vrijednja od muškog to više ona sebe stavlja u situaciju poraza gdje ona reaktivno postaje sluga muškom

Svakako ja sam alternativni astrolog , a astrologija se smatra pseudoznanosti , pa je to samo moje alternativno razmišljanje

[Silvio Sponza]

Originally Posted by dido

Jedino kad bih voljela biti muško je za vrijeme poroda!

Situacije se mijenjaju , ali većina ljudi voli biti u situaciji kada su bolji , a nikako u situaciji kada su lošiji .
Tu se postavlja pitanje je li moguće da neka osoba bude u svakoj situaciji u svemu bolja ?
Koliko je teško prihvatiti ono što jesi bilo muško bilo žensko i ne sramiti se i skrivati se toga što jesi ?