Pravda za Denisa

[nevenkagaragic]

Originally Posted by imagine

Hvala imagine, kao sto rekoh na temi Dobra vece iz Tuzla - DIRNUTA sam. Tu sam sve i objasnila uz jos jednu Jadrankinu pesmu: "Sto te nema"...

Juce se napunilo 9,5 godina od smrti mog voljenog sina Denisa (16.08.1979. - 25.07.2005.).
Uzalud je, moze proci jos 95 godina, on je uvek tu u mojim mislima, svaki dan, svaki tren.



Uzalud je, znam da je chameleon u pravu, ali ne vredi...

Originally Posted by chameleon

Nevenka, vrijeme je da pustiš Denisa. Nemoj zaboravit da imaš svoj život koji nije Denis neko Nevenka.

Oprosti što sam ovako grub. Ali stvarnost je takva da i dalje živiš i imaš samo dva izbora: živit sretno ili nesretno.

Koji je tvoj izbor?

Osim toga,ne volim rasprave, niti ubedjivanja o ispravnosti (NEispravnosti) postupaka vezanih za licna uverenja, kao sto rece :)):

Originally Posted by :))

Nemoj da me nesto pogresno shvatis ali koliko vidim tvoj sin je htio da umre kao musliman? Napisala si da je prije smrti izrazio zelju da mu se prouci islamska molitva kad umre.
Pa zasto mu onda dizes toliki spomenik to nije u islamu dozvoljeno, zasto mu palis svijece i to sa krstom, kad je on ocigledno bio musliman, a ako nije onda izvini sto grijesim ja sam tako procitao u prethodne komentare.
A i ti si se sama izjasnila ovamo na forum da si "ateista".
Zabranjena je dekoracija groblja itd. treba da bude sve sto jednostavnije, ne sa plocama od 2 metra, slikama, Donošenje i stavljanje cvijeća i vijenaca nije u duhu islamske tradicije.
Htio sam samo da te obavijestim jer mozda nisi svjesna gresaka koje cinis.

Postujem ISKRENE vernike, to je njihov izbor i ne zelim nikoga uveravati u ispravnost MOG ateizma, svako ima svoj izbor, ali bi bilo dobro kada bi se SVI pridrzavali bar onog osnovnog sto propisuje svaka vera: ne lazi, ne kradi, ne ubij, postuj... itd. Zar ne bi bilo divno ziveti u takvom svetu?

[MadMax111]

Taj svijet se sada vraća velikom brzinom natrag iako se ne čini tako.

Gosp.Nevenka,ne gubite snagu i zbog Vašeg sina ustrajte da ostatak života provedete najbolje što možete jer vjerujem da bi on to želio.

[Poli]

Pozdrav NevenkaSvako svoje muke zna,i u to se nemogu mesati,i zelim..ali budi hrabra kao i do sada.

[imagine]

Draga naša mila Nevenka tvoja energija ljubavi majke i njene neprolazne tuge za sinom svojim uz sav silni trud i napor koji si uložila u borbi sa neistinama i onima koji su svojim postupcima pokazali najnehumanije karaktere ljudskih primjeraka vrijedna je da ova tema ne padne u zaborav.,,a i da znaš da smo ti ovdije uvijek kad zatrebaš podršku...
Tvoj sin Denis (tvoj ponos i dika) zaslužuje sjećanja ,poštovanje i suze svih nas koji ga se sjećamo i volimo iako smo ga upoznali kada je već otišao na nebeske livade...
Grlim i prihvaćam sve tvoje osićaje ,a divim se tvojoj ustrajnosti,radišnosti i iskrenosti iz dubine svoga

[nevenkagaragic]

Evo danas, 25.02.2015.godine, je upravo godina dana od pravosnazne drugostepene presude Kantonalnog suda u Tuzli u nasu korist...
Na Vrhovnom sudu Federacije BiH jos nije dosla na red REVIZIJA presude koju je trazio tuzeni UKC Tuzla uz sramotnu opasku kako su obe presude (i Opstinskog Kantonalnog suda u Tuzli) "OPASAN PRESEDAN"!?

Deseta je godina, tacnije, danas 115 meseci od Denisove smrti... jos cekamo...

[nevenkagaragic]

Nije me dugo bilo... jos cekam odluku Vrhovnog suda FBiH (gotovo 1,5 godinu) po zalbi (zahtevu za reviziju) UKC-a na pravosnaznu drugostepenu presudu Kantonalnog suda u Tuzli po gradjanskoj parnici...
Cekanje, cekanje... uskoro ce 25. ovog meseca 10 godina kako nema mog sina Denisa...

U medjuvremenu je blogger.ba najavio gasenje 01.03.2015.godine. Bi mi zao uspomena i pisanja od 2008.godine, te odlucih da svoje dugogodisnje postove o svom sinu Denisu prepisem na drugi blog blog.hr i nastavim i dalje...
Pocela sam 01.02. knjizicom IN MEMORIAM DENIS GARAGIC 16.08.1979. - 25.07.2005. i zavrsila s prepisivanjem 18.06.

No, bloger.ba ipak nastavlja s radom zahvuljujuci novosadskoj blogerki Dragani Djermanovic...



Moj Denis je voleo cvece... svake vrste... suncokrete posebno... ruze, kaktuse... sve.
"Mama voli kaktuse"... znao bi reci prijateljima koji bi dolazili, a nisu znali sta bi poneli njegovoj mami...
To su bili kaktusi iz cvecare, sitni, ali sa cvetovima, sto je cudno u odnosu na nase...
Nasi kaktusi su doneti kao mladi pelceri iz moje slavonske roditeljske kuce u drugoj polovini osamdesetih godina.
Dugo godina im je trebalo da pocnu cvetati.
Drzim ih od proleca do pred zimu u zardinjeri (i saksijama) na juznom balkonu-lodji, a zimi ih prenesem na severni, ali zatvoreni balkon-lodju, pa onda u prolece opet vracam na jug... i tako godinama.
Cvetovi su predivni, ali traju samo 24 sata.



25.07.2012.godine na SEDMU godisnjicu Denisove smrti procvetala su sva tri kaktusa, i to ukupno SEDAM cvetova!



Prvi cvetovi su se pojavili tek 2002.godine...
Onda sam ih pocela redovno slikati 2008.godine...

- -

- -

- -

Svi kaktusi su jako stari, i oni sto ne cvetaju,.
Cvetaju samo 3 iste vrste, ali su se 2 najveca toliko iskrivila da ih necu vise moci odrzavati, bez obzira sto sam ih (zbog ispravljanja) presadila u vece - dublje saksije. Em su krivi, em su saksije teske.

Pre par dana, vrativsi se s mora, vidim da su opet 2 kaktusa cvetala - zatekla sam 5 uvelih cvetova.

- -

I danas opet procvetao :



Eto, nadam se da sam malo ulepsala ovu stranicu...

[imagine]

Originally Posted by nevenkagaragic

Nije me dugo bilo...



Moj Denis je voleo cvece... svake vrste... suncokrete posebno...

......

Eto, nadam se da sam malo ulepsala ovu stranicu...

Stranice su od prve do zadnje lijepe Na svakoj od njih pisala si nam iskreno i iz duše bila otvorena prema ljudima...,a kao što i na slici tvog sina piše :
"Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku" obistinila

Denisu od Imagine...

[nevenkagaragic]

Originally Posted by imagine

Stranice su od prve do zadnje lijepe Na svakoj od njih pisala si nam iskreno i iz duše bila otvorena prema ljudima...,a kao što i na slici tvog sina piše :
"Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku" obistinila

Denisu od Imagine...

Hvala draga moja imagine, suncokreti su predivni!
Ja nisam ni znala da ih je Denis obozavao i da je suncokret cvet LAVA…
Nakon Denisove smrti upoznala sam cvecarku Ljerku koja je imala cvecaru uz park gde je i zgrade moje firme. Ona mi je pricala o Denisu: koliko je voleo suncokrete, koliko je cesto kod nje kupovao cvece za prijateljice (i mene), pokazala mi je poruke koje je zapisivala u posebnu svesku, a koje su kacene uz cvece, a kod nje se snabdevao i mrezicama za lampe koje je pravio…

Tek tada sam u njegovom racunaru pronasla mnogo tekstova ("Besmrtna pesma", "Cekaj me"...) i slika, pa i ovu njegovu sliku u suncokretu:




U Denisovoj sobi je ostala i jedna pepeljara sa suncem...
Znam da je kupio nekome (kad zatreba) za poklon.

Cesto je kupovao sitnice koje mu se dopadnu, a onda su cekale priliku da se poklone… takav je bio moj Denis.





Danas sam na e-mail dobila zanimljiv tekst od "Alternativa E-novine":

Terapija pisanjem ...

Vrlo zanimljivo, posebno sto sam se bas tu nasla.
I ranije sam pisala (dnevnik - u osnovnoj skoli sam dobila batine jer sam svoju tetku , tatinu sestru, nazvala vesticom), i sada pisem (isto dnevnik, ali Denisu) i mogu reci, iako mi zivot nije bio bas lagan (naprotiv, bio je pun stresova jos iz mladih dana), nikada u zivotu nisam uzela ni jednu tabletu za smirenje, cak ni nakon gubitka sina...
Ne trosim nikakve lekove, a ako me slucajno zaboli glava (sto se vrlo, vrlo retko desava), cekam noc i sledeci dan... tek tada uzmem tabletu ako u toku noci bol nije prestala.

Tako mi i ovo pisanje predstavlja jednu vrstu terapije iz gornjeg clanka, te ga toplo preporucujem (i delim dalje).

[nevenkagaragic]

Ima ljubavi koje nikad ne umiru...
Poput sjajnih zvezda večno blistaju...
I ne nestaju.



DENIS - 10 GODINA...

[Mannequin]

Draga Nevenka, mnogo snage Vam zelim, da istrajete na svom putu i da pravda bude zadovoljena.

Ujedno je divno i pretuzno vidjeti kolika je ljubav jedne majke.