Kako se izliječiti od alkoholizma?

zoricab · 22-09-09, 15:29

Istine su drugačije:

1.

Od lekova koji se primenjuju u lečenju alkoholičara ne nastaje ludilo. Alkoholizam, koji uzrokuje brojne komplikacije, može da izazove mnoge poremećaje duševnog zdravlja. Svi lekovi koje pacijent uzima po savetu lekara, služe isključivo u cilju oporavljanja, smirenja, popravljanja sna i apetita, otklanjanje drhtanja ruku i povraćanja.
2.

Kada primaju pacijenta, terapeuti se trude da ga razumeju što bolje, da ga medicinski ispitaju što detaljnije (laboratorijske analize krvi, mokraće, snimanje srca, itd.), i primene takvo lečenje, koje će mu biti najkorisnije. Svi drugi pacijenti su u sličnoj situaciji i nikakve nepristojnosti od njih ne treba očekivati.
3.

Uloga pacijenta u lečenju od alkoholizma je značajnija nego kod drugih bolesti. Uloga pacijenta u lečenju mora da bude aktivna: alkohol njemu smeta, on je odlučio da se leči, on bira između dve mogućnosti:
a) da bude alkoholičar ili
b) da ne pije.
Zato proces lečenja smatramo saradnjom. Bolesnik i terapeut zajedno rade na tome, zajedno rešavaju problem pijenja, ali rešavaju njegov (pacijentov) problem. Neophodno je uzajamno poverenje, poštovanje, trud. Nijedan terapeut nije «više biće», nije ni učitelj, ni roditelj, ni starešina. On je stručnjak, a zajednički cilj – da pacijentu bude bolje, može da ostvari samo ako se i pacijent trudi.
4.

Nijedan alkoholičar ne može da pije umereno posle lečenja. Ili nastavlja da pije kao i ranije, čak i više, i to ne zato što se lečio, nego zato što je stariji, što piće manje podnosi, što mu se bolest pogoršava vremenom; ili postaje doživotni apstinent.
5.

Pivo je alkoholno piće. Postoje alkoholičari koji piju isključivo pivo.
6.

Lečenje traje najmanje 2 godine.
7.

Istina je da bolesnik tokom pijenja stiče neka znanja, ali ona su od male koristi za uspešno lečenje. On ima pogrešnu sliku o alkoholizmu i o njemu zna uglavnom ono što ne bi trebao znati. Kod svake bolesti bolesnika treba upoznati s njenim osnovnim karakteristikama. Tako se tokom lečenja alkoholičari upoznavaju sa glavnim karakteristikama ove bolesti. Edukacijom treba obuhvatiti i članove porodice. Učenjem se stiču sledeća znanja: šta je alkoholizam, posledice alkoholizma, promene ponašanja alkoholičara, lečenje alkoholizma, klub lečenih alkoholičara i samopomoć i uzajamna pomoć alkoholičara.

zoricab · 22-09-09, 15:30

Zablude o nekorisnosti lekova u lečenju od alkoholizma

Postoji mišljenje da lekovi ne pomažu, da su mnogi uzimali te lekove, primali injekcije, pa su opet propili.

Tačno je da ne postoji lek čije je dejstvo takvo da se može postići brzo izlečenje bolesnika u odvikavanju od alkohola. Postoji lek koji može mnogo da pomogne.

Nijedna bolest ne može biti izlečena, ako se lek ne uzima onako kako to lekar preporučuje.

Alkoholičar koji se leči je dužan da se strogo pridržava uputstva koje je dobio od lekara. Ne može se izlečiti bez učešća samog bolesnika.

Svaki prekid u lečenju može imati velike posledice.

Ponovo uzimanje alkohola (posle lečenja) dovodi do još izraženije slike alkoholizma, nastajanje većih i dužih duševnih izmena nego što su bile pre lečenja.

RED PILL · 22-09-09, 15:31

Citat:

Originally Posted by zoricab

Slažem se redi, ali iak treba nešto učiniti, barem pokušati... A to je težak i mukotrpan posao sa neizvesnim ishodom!
Uz veliku ljubav, podržku, nesebično davanje i razumevanje možda se ipak nešto može učiniti!
Naravno i uz pomoć STRUČNJAKA!!!

zoricab · 22-09-09, 15:34

Neke zablude o recidivu

Neke zablude o recidivu su:

1.

Recidiv se dešava odjednom i bez upozorenja.
2.

Sve dok ne koristite alkohol Vi ste oporavljeni.
3.

Recidiv se pojavljuje jer je apstinent odustao od lečenja ili prestao da odlazi na sastanke kluba ili AA.
4.

Osobe koje su ozdravile su na oprezu zbog znakova recidiva.
5.

Recidiv može biti izbegnut snagom volje i samodisciplinom.
6.

Ljudi koji su u recidivu nisu motivisani da se oporave.
7.

Kada ljudi recidiviraju, to znači da još nisu "stigli do dna" i da im je potrebno još patnje.
8.

Oni koji više puta padaju u recidiv su beznadežni, jer su nepodobni za oporavak.
9.

Misliti na recidiv znači dozvati ga.
10.

Uspešan oporavak od zavisnosti zahteva neprekidnu apstinenciju od prvog dana.

Činjenice su:

1.

Recidiv počinje mnogo ranije nego što se počne sa ponovnom upotrebom alkohola. Patnja i nelagodnost zbog treznosti često su okidač za proces povratka bolesti.
2.

Apstinencija je samo preduslov za oporavak. Oporavak zahteva odgovarajući dugoročni ili kratkoročni tretman u rešavanju fizičkih, psiholoških i socijalnih problema, koji su nastali zbog zavisnosti.
3.

Većina ljudi prestaje da odlazi na terapiju ili na sastanke zato što su već u procesu recidiva. Prestanak lečenja i odlaska na sastanke je često rezultat procesa recidiva, a ne uzrok toga.
4.

Većina ljudi koji su ozdravili nisu na oprezu zbog recidiva. Zato je važno da redovno razgovaraju sa ljudima koji im mogu pomoći da prepoznaju znakove upozorenja koje se možda javljaju.
5.

Samo samodisciplina i snaga volje neće otkloniti recidiv. Recidiv se događa zato što nešto nedostaje u programu za oporavak. Postoje problemi koji nisu efikasno obrađeni. Bez odgovarajućeg tretmana i efektivnog programa za treznost, samodisciplina i snaga volje neće pomoći.
6.

Većina tih ljudi je motivisana da se oporave. Oni žele da budu trezni i da ostanu tako. Alkoholizam je recidivantna bolest i u slučaju recidiva treba se ponovo javiti na lečenje.
7.

Mnogi ljudi koji su recidivirali su "stigli do dna". U alkoholizmu, kao i kod ostalih bolesti, neophodna je određena količina boli da bi se priznalo da ste bolesni i da Vam je potrebno lečenje.
8.

Oni koji više puta padaju u recidiv nisu nepodobni za oporavak. Oni jednostavno nisu naučili kako da spreče recidiv. Oni mogu naučiti kako da im bude bolje.
9.

Ignorisanje mogućnosti recidiva će ga pre dozvati, nego kada se na njega misli. Oni koji priznaju mogućnost recidiva, mogu preduzeti mere za prevenciju.
10.

Većina apstinenata nije u stanju da održi trajnu apstinenciju od prvog dana. Oni će vremenom naučiti kako da održavaju svoju apstinenciju.

zoricab · 22-09-09, 15:35

Zablude zbog kojih se počinje piti

Omladina najčešće počinje da pije iz sledećih razloga:

1.

Piju da bi zaboravili probleme.
2.

Piće čini da se osećaju odraslima.
3.

Piće otklanja prepreke.
4.

Piće čini da se osećaju odlično.
5.

Piju da bi ih prijatelji prihvatili.
6.

Piće čini da imaju osećaj zajedništva, čak i kada su potpuno van kontrole.
7.

Piće može učiniti da izgube pamćenje.
8.

Piće ih oslobađa užasnog mamurluka.
9.

Piju jer su znatiželjni u vezi alkohola.

Protiv ovih razloga govori sledeće:

1.

Verujte, vaši problemi će i dalje biti tamo kada se budete otreznili.
2.

Šta je tako odlično u vezi toga? Često odrasli piju da bi zaboravili da su odrasli sa svom odgovornošću koju imaju. Drugim rečima, oni pokušavaju da se osećaju opet kao deca! Oponašajući detinjaste odrasle osobe ne bi trebalo da učini da se osećate odraslima.
3.

Možete postati dovoljno ležerni da bi uradili ili rekli neke stvari zbog kojih ćete se kasnije kajati. Ponekad to može imati za rezultat uvredu druga ili neželjenu trudnoću ili nešto drugo.
4.

Osećate se odlično, a u stvari se ponašate kao glupani. Sledeći put kada se vaši prijatelji sastanu da bi pili, ostanite trezni i samo gledajte. To će biti prilika da vidite kako glupo i blesavo izgledaju.
5.

Prijateljstva koja su zasnovana na pijenju ne traju dugo. Ova prijateljstva se brzo raspadnu. Oni nisu odani prijatelji i ta prijateljstva nikuda ne vode. Kada gradite prijateljstva oko zajedničkih interesa, sporta, ili nekih drugih aktivnosti, vaše prijateljstvo može rasti. Ovo je mnogo čvršća osnova za prijateljstvo nego delenje pića.
6.

To je razlog zašto ste više pogodni da padnete ili da vam se desi neka druga vrsta nezgode kada ste pijani.
7.

Pijenje može uticati na to da izgubite pamćenje. To vam može izgledati veoma zabavno. Ali nije uvek tako. Može biti vrlo neprijatno kada vam neko drugi kaže koliko ste bili smešni prethodne noći, naročito ako se ne sećate šta ste radili ili rekli što je bilo tako smešno.
8.

Baš fino! Od preteranog konzumiranja alkohola imate mamurluk. Da ne bi osetili glavobolju, bezvoljnost, itd. vi ponovo pijete. Tako se stvara jedan začarani krug koji sigurno vodi u alkoholizam.
9.

Stvarno nema velike misterije oko toga. Posle izvesnog vremena piće će izgubiti svoju zanimljivost. Zbog toga je mnogo tinedžera razvilo probleme pijenja. Kada piće počinje da gubi svoju zanimljivost, njima je potrebno više alkohola da bi se lepo proveli i često gube sposobnost da nađu zadovoljstvo u drugim stvarima. Ubrzo zatim oni su izgubili svoju priliku da napreduju u školi, izgubili zdravlje i poverenje prijatelja i porodice.

zoricab · 22-09-09, 15:36

Neke zablude i činjenice o alkoholičaru i alkoholizmu

Zablude u vezi alkoholizma su:

1.

Alkoholičar je samo onaj ko popije velike količine alkoholnih pića i uvek se opija.
2.

Alkoholičar pije svakodnevno jer ne može da živi bez pića.
3.

Alkoholičar je samo onaj ko mnogo troši na piće, i time dovodi sebe i svoju porodicu u stanje materijalne bede.
4.

Alkoholičar je propao čovek, koji ne radi, nema porodicu, živi da bi pio, a piće mu plaćaju drugi. Alkoholičar je poročan čovek, obeležen, čovek sa dna.
5.

Alkoholičar je samo onaj ko pijan učestvuje u tučama, koga hapse i kažnjavaju novčano ili zatvorom.
6.

Saobraćajne nesreće najčešće uzrokuju alkoholičari.
7.

Alkoholizam je porok a ne bolest i svako može da prestane piti kad hoće.

Iskustvene činjenice su drugačije:

1.

Alkoholičar ne mora da pije isključivo velike količine alkoholnih pića, niti je pravilo da se obavezno opija. Ima alkoholičara koji svakodnevno piju određenu količinu alkoholnog pića. Nikada nisu pijani, ali nisu nikada ni trezni. Alkoholičar se ne opija uvek, nego ne može da predvidi ishod pijenja («Svratim na jednu, a kući se vratim pijan.») Opijanje nije pravilo. I alkoholičar nekada uspe da popije jednu ili dve čašice. Međutim pijanstvo se «desi» nepredviđeno i protiv njegove volje.
2.

Većina alkoholičara ne pije svakodnevno. Ne samo da mogu da ne piju alkoholna pića danima, nedeljama, već često i mesecima.
3.

Materijalna situacija alkoholičara je veoma različita i zavisi od niza činjenica, a ne samo od alkoholizma. Tako je, na primer, sasvim drugačija ekonomska situacija poslovođe od fizičkog radnika.
4.

To je onaj deo koji najčešće vidimo. Ono što ne vidimo, a što je isto "alkoholičar" je osoba koja uredno ide na posao i poštovan je na svom poslu i dobar radnik, ali ako ne pre posla, a ono za vreme pauze, a najčešće posle posla ide s prijateljima na jedno piće... Dolazi kući umoran i mora se odmoriti.... Za to vreme žena je bez muža, dete bez oca. Alkoholičar nije ni «poročan», ni «sa dna», ni obavezno nezaposlen, itd. Alkoholizam ne «bira» ljude ni po polu, ni uzrastu, ni po školskoj spremi, ni intelektualnom nivou, niti strukturi ličnosti. Ima mnogo alkoholičara koji umiru od alkohola dobro situirani, uz porodicu, sa dobrim društvenim statusom, često su i javne ličnosti.
5.

Nije svaki alkoholičar agresivan. Mnogi vole muziku, pesmu, šalu i razgovor. Poneko tih večeri kada pije, živi «na visokoj nozi»: pije najskuplja pića, deli ogromne napojnice, čašćava prisutne u kafani. Neki alkoholičari su ćutljivi, nedruštveni, piju sami, često u kući. Pijani odu da spavaju, bez buke i galame.
6.

Ova tvrdnja nije tačna. U 85 % smrtnih saobraćajnih nesreća odgovorni su bili umereni potrošači alkoholnih pića, ali pod uticajem alkohola u trenutku nesreće. Za prouzrokovanje prometne nesreće dovoljno je porodično slavlje, piće s prijateljima ili dobro zaliven obrok.
7.

Istina je, većina ljudi može prestati piti kada to odluči i "izdržati" do šest meseci bez alkoholnih pića. Međutim, oni koji imaju problem alkoholizma, neće nastaviti dalje sa nepijenjem, već će brzo nakon toga nadoknaditi sve propušteno. Olakšani svojim verovanjem da nisu zavisni, tonut će dalje u ništavilo alkoholizma. Ne zato što nisu "čvrsti karakteri", već zato što bolest alkoholizma preuzima kontrolu nad pijenjem alkoholnih pića. Zavisnici imaju želju za prestankom pijenja alkohola, ali nemaju potrebnu snagu za samostalan prestanak. Muče se psihički, i fizički u toj boli, a mi ih osuđujemo.

Najosnovnije činjenice su:

1.

Alkoholizam je bolest, koja se leči.
2.

Lečenje nije poraz, ni sramota, nego potreba.
3.

Ne leče se samo «najteži» alkoholičari.
4.

Što lečenje počne ranije, tim bolje po pacijenta. Ne treba čekati najteže komplikacije, pa se tek tada odlučiti na lečenje.
5.

Svako pijenje koje stvara bilo kakve probleme jeste alkoholizam. Problemi su različiti: tegobe, bolovi, kajanje, svađe, oskudica, neraspoloženje, itd. Lečenjem se postiže ozdravljenje, odnosno oslobađanje zavisnosti od alkohola. To znači, da s jedne strane popravlja stanje telesnog zdravlja, a s druge strane, čim se više ličnost ne nalazi u vlasti alkohola, postaje i duševno zdravija, zadovoljnija i srećnija.

Spring · 24-09-09, 22:21

Zorice, puno ti hvala na korisnim informacijama!

zoricab · 25-09-09, 22:15