Alternativa Forum

Alternativa Forum (http://www.alternativa-forum.com/)
-   Sve ostalo (http://www.alternativa-forum.com/sve-ostalo/)
-   -   Hljeb naš nasušni (http://www.alternativa-forum.com/sve-ostalo/9766-hljeb-nas-nasusni.html)

ne znam 24-08-15 08:59

Hljeb naš nasušni
 
Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.

http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije...a-se-zamislite

Nanette 24-08-15 10:58

Možda ga i bacamo (kupujemo previše) upravo radi te višestoljetne gladi koju spominješ. Ko će ga znat... Čudna smo mi stvorenja... :confused-smiley-013

Osobno ga gotovo i ne konzumiram, prije mi je to bilo nezamislivo (+ loš osjećaj bi me lovio kada ne bi bilo kruha doma, pa makar bilo drugih stvari za jesti...).

Možda ti se u kosti zavuče strah od gladi ako si takvo nešto prošao u životu, možda nas izluđuje konzumerizam 21. stoljeća, možda... tko zna šta... Vjerujem da ima tu i trauma i megalomanije... A sigurno i bezbroj kombinacija. I sivoga...

Kruh je čitav jedan simbol... Nosi veliku težinu... Iako ne primjećujem ga baš više u smeću kako kažeš, ali slažem se da ovaj svijet stvarno ide k vragu...

To što ljudi danas puno lakše u ovo "umreženo" doba dolaze do informacija, pa pojedinci jednostavnije uviđaju da nisu baš posve ludi ako se ne puštaju nizvodno, sa masom (i trude se sačuvat ono malo preostalog neispranog mozga) - meni je baš nikakav pokazatelj nekog "buđenja", "osvješćivanja kolektivnog" itd... :smile_sadsmile:

P.S. Ne otvara mi tvoj link, tako da se moj post post odnosi isključivo na tvoj komentar...

ne znam 24-08-15 11:08

Nije moj komentar, nego dio teksta. Evo ga sad, da možeš da pročitaš.

Inače, odličnu si mini analizu uradila.



Bilo koji društveni status da imate.


Svako od nas može da pomogne da nečiji život postane makar malo lepši. Ako ovaj tekst u tome uspe, onda je on ispunio svoju svrhu. Prenosimo ga bez izmena.

“Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devojčica duge kovrdžave kose. Ona liči na Botičelijevog anđela. Izranja iz đubreta kao mala Venera iz školjke i mutne morske pene koju je izbljuvao grad.

Devojčica kaže majci: “Nema…“

Ima li kraće i strašnije reči u našem jeziku od tog večnog „nema“? Ta reč predugo traje.

Majka kaže: „Pogledaj još malo…“ i dete ponovo iščezava u đubretu.

Stojim zapanjen tim prizorom. Moj prijatelj, i sam siromašan, nikada ne baca ostatke hleba u đubre. On ih stavlja u plastičnu kesu i polaže pokraj kontejnera. Hleb volšebno iščezava, čim ovaj uđe u kuću. Glad ima četvore oči.

Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.

Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podiže komad hleba koji joj je pao, kako ga ljubi i krsti se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun poštovanja prema hlebu. Zaboravljen, kao i stara reč – zadužbina.

Stari beogradski trgovci, proglašeni posle rata okorelim kapitalistima, ostavili su iza sebe zadužbine. Danas ima mnogo bogatijih od njih, pa opet, niko ništa ne ostavlja. Stisli se i ćute.

Naši, koji su uspeli u belom svetu: naftaši, bankari, industrijalci… niko da pokloni gradu česmu, javnu zgradu, skulpturu, stipendiju, topli obrok za sirotinju… Kome će sve to da ostave? Svojoj deci? Ali, zna se: uvek postoji generacija koja stiče, i ona druga, koja rasipa. Niko neće ništa poneti na onaj svet, kada jedanput bude odlazio.

Izgubljene su sve vere, sem religije sticanja.

I ako su otimali, krali, eksploatisali, cicijašili, stari trgovci, tadašnji kontroverzni biznismeni, opet su sve to ostavljali otačestvu, da nekako iskupe grešnu dušu. Šta mi da ostavimo? Šta su naše zadužbine? Možda treba početi od nečeg malog, gotovo nevažnog? Svet se ne popravlja velikim gestama, već sitnicama. Možda, za početak, treba ostavljati stari hleb u plastičnu kesu pokraj kontejnera? Dve uvele viršle, dopola popijen jogurt? Dotrajale cipele? Kakvo vreme, takve zadužbine! Mogu sasvim lepo da stanu u plastičnu kesu.

Ostavljam je pokraj kontejnera i okrećem se posle par koraka. Nestala je! Ta naša mala zadužbina nekada se zvala sevap.

Šta je sevap? To je kad činiš dobro delo, a ostaješ nepoznat. Nečija zahvalnost hranila bi tvoju sujetu. Stara gospoda, u prevrnutim grombi-kaputima, obilaze pijace i skupljaju lišće kupusa, poneki otkotrljani krompir, zaboravljenu šargarepu, dva lista zelene salate… Prevrću po kontejnerima i izvlače novine i nedopušene cigarete. Zovu ih – đubroselektori!

Na kraju, setih se divne misli koju je voleo da ponavlja moj pokojni prijatelj, Hilandarac, otac Mitrofan: „Naše je samo ono što poklonimo drugima“.

A iz đubreta ponovo izlazi tamnoputa devojčica blistavih očiju i kaže majci: „Nema!“ I pored svega, lepa i nasmešena, ona izlazi poput zaštitnog znaka za nadu. U tom trenutku, nekome, ko zna zbog čega, zastaje zalogaj u grlu.”

Momo Kapor

Nanette 24-08-15 11:21

Citat:

Originally Posted by ne znam (Post 448797)
Nije moj komentar, nego dio teksta. Evo ga sad, da možeš da pročitaš.

Inače, odličnu si mini analizu uradila.

...

Momo Kapor


Hvala ti na ovome :smile_heart: (nešto uploadam, tek mi sad sinulo da je do mene vjerovatno...).

Jesam 24-08-15 12:22

Kod nas ljudi sve češće na kontejnerima (s vanjske strane) ostavljaju čiste vrećice s hranom za gladne.

Isto je postalo normalno u nekim trgovinama i lokalima platiti kruh, kavu ili obrok za nekoga tko će doći tražiti. Lijepa gesta koja se širi svijetom.

chameleon 24-08-15 15:50

Ne sjećam se kad sam ga zadnji put kupio.

ne znam 25-08-15 08:49

Citat:

Originally Posted by chameleon (Post 448874)
Ne sjećam se kad sam ga zadnji put kupio.

Možda bi trebao, pa da bolje spavaš, ali i da ga jedeš, ne samo da ga kupiš :smile_giggle:


Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 16:44 sati.

Powered by vBulletin® Version 3.8.1
Copyright ©2000 - 2020, Jelsoft Enterprises Ltd.
Search Engine Optimization by vBSEO 3.3.0