Tweet
Enterobacter
Enterobacter
Rod Enterobacter pripada porodici Enterobacteriaceae i sastoji se od četiri vrste: E.aerogenes, E.cloacae, E.georgoviae i E.sakazaki. Sve vrste Enterobactera su Gram negativni bacili koji su nepravilno raspoređeni u vidnom polju mikroskopskog preparata. Imaju peritrihijalno raspoređene flagele. Kapsulu sintetiše samo jedan deo sojeva Enterobactera. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija i lako se kultivišu in vitro (na jednostavnim hranljivim podlogama). Imaju somatski O - antigen i flagelarni H - antigen, a inkapsularni sojevi K - antigen. Široko su rasprostranjeni u prirodi: u zemljištu, vodi i nekim namirnicama. Povremeno ili stalno kolonizuju digestivni trakt ljudi i životinja ulazeći u sastav fiziološke mikroflore.
Patološki (medicinski) značaj
Vrste iz roda Enterobacter izazivaju oportunističke infekcije u slučaju prolazne ili trajne imunodeficijencije domaćina, kolonizacije novih tkiva i porasta virulencije. Najčešće izazivaju infekcije urinarnog trakta, mada nisu retke ni primarne ili sekundarne infekcije respiratornog sistema. Poslednjih godina Enetrobacter postaje sve značajniji uzročnik intrahospitalnih infekcija naročito kod imunodeficijentnih pcijenata i na odeljenjima za lečenje opekotina.
Mikrobiološka dijagnostika
Bakterije iz roda Enetrobacter najčešće se izoluju iz fecesa, urina, sputuma i brisa rane. Materijal se zasejava na endo agar, krvni agar i jednu od podloga za obogaćivanje rasta. Zasejane hranljive podloge se inkubiraju, a zatim se ispituju mikroskopske, kulturelne, fiziološko-biohemijske i eventualno antigenske osobine izrasle bakterijske kulture.
Lečenje
Produkcija beta - laktamaza i razvoj nekih mehanizama za inaktivaciju antibiotika i hemioterapeutika ima za posledicu nastanak rezistencije kod određenog procenta sojeva Enterobactera. Zato je najbolje antibiotsku terapiju oboljenja izazvanih vrstama iz roda Eneterobacter uskladiti sa rezultatima antibiograma.
Rod Enterobacter pripada porodici Enterobacteriaceae i sastoji se od četiri vrste: E.aerogenes, E.cloacae, E.georgoviae i E.sakazaki. Sve vrste Enterobactera su Gram negativni bacili koji su nepravilno raspoređeni u vidnom polju mikroskopskog preparata. Imaju peritrihijalno raspoređene flagele. Kapsulu sintetiše samo jedan deo sojeva Enterobactera. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija i lako se kultivišu in vitro (na jednostavnim hranljivim podlogama). Imaju somatski O - antigen i flagelarni H - antigen, a inkapsularni sojevi K - antigen. Široko su rasprostranjeni u prirodi: u zemljištu, vodi i nekim namirnicama. Povremeno ili stalno kolonizuju digestivni trakt ljudi i životinja ulazeći u sastav fiziološke mikroflore.
Patološki (medicinski) značaj
Vrste iz roda Enterobacter izazivaju oportunističke infekcije u slučaju prolazne ili trajne imunodeficijencije domaćina, kolonizacije novih tkiva i porasta virulencije. Najčešće izazivaju infekcije urinarnog trakta, mada nisu retke ni primarne ili sekundarne infekcije respiratornog sistema. Poslednjih godina Enetrobacter postaje sve značajniji uzročnik intrahospitalnih infekcija naročito kod imunodeficijentnih pcijenata i na odeljenjima za lečenje opekotina.
Mikrobiološka dijagnostika
Bakterije iz roda Enetrobacter najčešće se izoluju iz fecesa, urina, sputuma i brisa rane. Materijal se zasejava na endo agar, krvni agar i jednu od podloga za obogaćivanje rasta. Zasejane hranljive podloge se inkubiraju, a zatim se ispituju mikroskopske, kulturelne, fiziološko-biohemijske i eventualno antigenske osobine izrasle bakterijske kulture.
Lečenje
Produkcija beta - laktamaza i razvoj nekih mehanizama za inaktivaciju antibiotika i hemioterapeutika ima za posledicu nastanak rezistencije kod određenog procenta sojeva Enterobactera. Zato je najbolje antibiotsku terapiju oboljenja izazvanih vrstama iz roda Eneterobacter uskladiti sa rezultatima antibiograma.
