To što niste još znali o medu

[Spring]

Mnogima je poznato da se med ne smije grabiti metalnom žlicom jer gubi svoje
vrijedne sastojke, te da ga se ne smije pregrijavati, jer izlaganjem na
temperaturi preko 45°C gubi čarobna svojstva. No, malo ih zna da med
povećava svoju snagu (anti oksidativna svojstva) pri eliminaciji virusa
gripe, to znači onda kad je čovjek već bolestan, ako ga se dobro prokuha, i
to na način da se tri-četiri jušne žlice meda stavi u 1 litru HLADNE vode,
kad voda prokuha ostavi se da ključa tridesetak sekundi, makne se s vatre i
nakon par minuta stavi vrećica s čajem.

Uglavnom se preporuča da se med rastopi u mlakim ili hladnim napicima, a ne
preporuča se da se uzima žlicom direktno u usta. Med je higroskopan i ako ga
se guta direktno može oštetiti sluznicu probavnog trakta i vrlo teško pasti
na želudac. To se dešava stoga što med povuče vlagu iz sluznice, isuši je i
na taj način ošteti. Tom riziku posebno su izložena djeca.

Ako uzimate med direktno, ne smijete ga odmah progutati već ga treba držati
u ustima 3-5 minuta uz stalno mućkanje.

Tada se med u ustima rastopi odnosno povuče svu potrebnu vlagu. U ustima
otpočne prvi dio probave i želudac ga lakše prihvaća. No, ono najvažnije je
da se sva čarolija ili najvrednije sastavnice meda upiju u organizam odmah u
ustima i to ispod jezika. Pritom se dešava i jedna potpuno nevjerojatna
pojava - plak koji se taloži uz zubno meso na zubima u potpunosti nestaje.
Upale zubnog mesa nestaju a simptomi paradentoze se bitno smanjuju ili
nestaju.

Mnogo naših sugrađana dolaskom proljeća "pada u komu" od peludnih alergija,
a dolaskom ljeta i ambrozije najradije bi se preselili na mjesec.
No, malo ih zna da ih med njihovog lokalnog pčelara može, u dobroj mjeri,
osloboditi te peludne napasti. Funkcija lokalnog meda u sprečavanju peludne
alergije potpuno je jednostavna. Peludna zrnca u medu su "umrtvljena" i
organizam ih prihvaća bez neke značajnije "pobune". No pritom se dešava
nešto slično kao i s cjepivom protiv gripe. Organizam puno lakše svladava
pelud u medu, a pritom izgrađuje vlastite obrambene mehanizme i kad počne
cvatnja biljaka na koje smo osjetljivi mi smo "fit" i možemo ponovno uživati
u svim čarima probuđene prirode.

Jedan neugodni bakterijski suputnik naše probave je Helicobacter pylori
bakterija koja uzrokuje čir na želucu i kojeg redovita upotreba meda uspješno onemogućava u subverzivnom djelovanju u našim crijevima.

Postoje osobe koje imaju neugodan osećaj u želucu nakon konzumiranja meda. Te osobe najčešće boluju od gastritisa ili čira na želucu. Poznato je da med značajno pomaže u liječenju ovih bolesti, ali se mora konzumirati pravilno. Osobe koje imaju povećano lučenje kiseline u želucu, ili im med provocira njeno lučenje, moraju ga uzimati na sljedeći način, kako bi izbjegle neugodan osjećaj i dopustile medu da terapijski djeluje.

Preporučuje se uzimanje toplog rastvora meda (50 grama meda u pola šalice čaja), temperature 35-40 Celzijusovih stupnjeva. Rastvor se uzima 1-1,5 sati poslije jela, ali i jedan sat prije spavanja (med poseduje i efekat učvršćivanja sna).

Međutim, postoje i osobe sa nedostatkom kiseline u želucu. Da bi izazvale njeno lučenje, moraju konzumirati hladni rastvor meda. Preporučuje se uzimanje hladnog rastvora meda (50 grama meda u pola čaše vode ili prirodnog soka), temperature 13-15 Celzijusovih stupnjeva. Rastvor se uzima tri puta dnevno, neposredno prije uzimanja hrane. Ovakav način izuzetno pomaže varenje hrane kod takvih osoba i otklanja višegodišnje tegobe. Med ovaj efekat daje jer povećava prisustvo kiseline neophodne za varenje, ali i zato što stimulira razmnožavanje korisnih bBifidus i laktobacilus bakterija, neophodnih u digestivnom traktu čovjeka radi normalnog varenja hrane.

I na kraju gdje i od koga kupiti kvalitetan med. Pa, najbolje je direktno od
pčelara. I to iz jednostavnog razloga. Med je gotov, formiran, proizvod već
u pčelinjoj košnici. Ne treba mu ništa dodavati, ali niti oduzimati. Svaka
nepotrebna manipulacija mu umanjuje vrijednost (pretakanje, filtriranje,
homogeniziranje, grijanje i sl.) i stoga je to bolji što je "bliži" košnici,
odnosno što se manje s njim manipulira..

[Diipikaa]

Hvaka Spring na ovim korisnim savjetima

[Tonche]

_____________________________________________________________________
>>MED TOPI SUVIŠNE KILOGRAME

Dr med. Rodoljub Živadinović, apiterapeut, Član Stručnog saveta Srpskog apiterapeutskog društva, www.rodoljub.pcelinjak.com
Četvrtak, 09 Kolovoz 2007



dr med. Rodoljub Živadinović

Siguran sam da ćete teško poverovati u ono što ćete pročitati u ovom tekstu, ali je zaista istina da med može pomoći osobama sa prekomernom telesnom težinom da zdravstveno bezbedno mršave.
Svi dosadašnji napori nauke da napravi preparat koji će omogućiti da gojazni mršave na zdravstveno ispravan način nisu urodili plodom. Liposukcija kao sve popularnija hirurška metoda je takođe pokazala svoje nedostatke. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su skloniji da povrate kilograme ukoliko se ne pridržavaju adekvatnog režima ishrane i četiri puta skloniji da povrate kilograme bez redovnih fizičkih aktivnosti, tvrdi dr Rod Rohrich u studiji objavljenoj u oficijelnom časopisu Američkog udruženja plastičnih hirurga za decembar 2004.
Početkom prošle godine, nekoliko afirmativnih napisa u britanskoj štampi, izazvalo je bukvalno pražnjenje rafova sa medom u prodavnicama, naročito u Škotskoj. Naime, otuda je potekla priča da se prekomerna telesna težina može lako savladati jednostavnim postupkom: konzumiranjem pčelinjeg meda neposredno pred spavanje!

Sigurno se pitate kako je ovo moguće kada je opšte poznato da je med visokoenergetska hrana. To je tačno. Ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od njega nije smršao. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj bolesti našla i leka. Pitanje je samo da li ga je čovek prepoznao na pravi način.
Autori dijete su dugo radili na optimizaciji sportske ishrane. Wihova istraživanja i iskustva su rezultovala preporukom sportistima da pre spavanja uzimaju med, kako bi oporavak njihovog organizma od prevelikog fizičkog napora protekao na najbolji način. Odziv sportista je bio fantastičan, jer su primetili odlične rezultate (povećana izdržljivost). Od poznatih sportista ovu dijetu upražnjavaju biciklista Chris Hoy koji je u Atini osvojio zlatnu medalju i bokser šampion Alex Arthur.

Kao i sva savršena i genijalna rešenja velikih problema, i objašnjenje za ovaj efekat je jednostavno. Med sadrži visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Sličan odnos je i u voću, ali ga voće sadrži u znatno manjim količinama. Zato je med pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male količine meda, svega nekoliko kašičica ili jedna puna supena kašika pred spavanje. Kada čovek unese veliku količinu fruktoze, ona odlazi u jetru a ne u mišiće, i tamo se kroz jedan duži proces pretvara u glukozu. Samo jetra ima enzimski sistem koji može da obradi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide u sistemsku cirkulaciju. Iz glikogena se može stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo šećera (glukoze) u krvi padne. Ali, ovo nije cela priča o fruktozi. Daleko od toga. Fruktoza aktivira enzim u jetri koji joj omogućava da usvoji mnogo više glukoze nego što joj treba. Ovaj neverovatan trik, pomoću koga fruktoza ulazi u jetru i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali fruktozni paradoks. Taj ulaz većih količina glukoze u jetru sprečava nagli skok nivoa glukoze u krvi. Drugim rečima, fruktoza praktično svojim načinom delovanja utiče na smanjenje nivoa glukoze u krvi i može se nazvati njegovim regulatorom. Mali broj ljudi danas može da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi, a ne do njenog povećanja, ali treba im reći da je to nedavno i dokazano, mada stručna medicinska javnost u našoj zemlji sa tim još uvek nije upoznata (Noori S. Al-Waili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1, april 2004). Po njemu, kod bolesnika sa šećernom bolešću, unos meda izaziva veći rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to slučaj kod unosa belog šećera (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veći kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veći porast insulina u krvi nego što to čini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta činjenice da prosečni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šećera! Redovno konzumiranje meda tokom 15 dana snižava holesterol za 7%, lipoproteine niske gustine (LDL) za 1%, C reaktivni protein za 7%, homocistein za 6%, nivo glukoze u plazmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustine (HDL) povećava za 2%.

Unos fruktoze hranom iz prirode (med, voće, povrće) pored stabilizacije nivoa krvne glukoze, obezbeđuje pomenutim mehanizmima kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tokom celog dana, naročito tokom noći. Mozak je organ koji troši veliku količinu glukoze i drugih materija za svoj rad. Qudi su i subjektivno primetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji nakon napornog umnog, nego fizičkog rada, i to je zaista tako. I pri mirovanju ćelije mozga troše 20 puta više energije nego bilo koje druge ćelije u organizmu. Oko 65% plasirane glukoze jetra otpušta na zahtev mozga. Ako glukoza nije dostupna, ćelije mozga umiru za nekoliko minuta. Kad mu je već toliko potrebna glukoza, zašto nema sopstveno skladište energije? Jednostavno zato što skladištenje glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike "sobe" nema. Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava prođe kroz porođajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veća za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. Čak i na mali pad njenog nivoa mozak panično reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne žlezde i stavljaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama praktično toksični i deluju stresno. Ako se luče hronično, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo hronično lučenje prati modernog čoveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne šećerne bolesti, pada imuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih žlezda i sprečava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Može li se bolje od toga?

Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioniše samo uz pomoć fruktoze poreklom iz meda (ili voća i povrća). Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (kog nesavesni sve češće upotrebljavaju ne samo za prihranjivanje pčela iz nužde već i za falsifikovanje meda) izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okončava pretvaranjem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, luče se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i šećerna bolest.
Stabilizovanje nivoa šećera u krvi omogućava organizmu da produkuje "oporavljajuće" (anaboličke) hormone koji popravljaju oštećene mišiće, regenerišu i stvaraju novo tkivo. Ovi hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šećera u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luče se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poremećeni nivo glukoze. Ti hormoni inhibišu oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišići se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija željenim planom: luče se oporavljajući hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. Znači, konzumiranjem meda pre spavanja pomažete bolje sagorevanje masti tokom sna. Gospodin McInnes kaže: "Ključno vreme za sagorevanje masti predstavlja prvi deo sna, tj. onaj deo koji se naziva sporotalasnim spavanjem. Aktivira se hipofiza lučeći seriju hormona koji razlažu masno tkivo koristeći ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako vašu jetru ne napunite pred spavanje fruktozom, vaše telo neće produkovati pomenute hormone zato što beznadežno pokušava da održi stabilnim nivo šećera u krvi. Ispitivanja kod naših atleta su pokazala da primena naše strategije punjenja jetre pred spavanje fruktozom mnogo bolje kontroliše osećaj gladi". Pridružio bih se ovim ocenama rekavši i to da se ujutru budite mnogo čiliji i odmorniji.
Hipofiza se znači aktivira i usklađuje rad niza obnavljajućih hormona (hormon rasta, insulinu slični faktor rasta, i testosteron kod muškaraca, a estrogen i progesteron kod žena). Svi, svi, ali baš svi obnavljajući hormoni mobilišu masne naslage tokom sporotalasnog dela sna, koristeći ih kao pogonsko gorivo. U energetskom smislu, ovo je veoma skup proces. Petnaestominutno vežbanje tri puta nedeljno je dovoljno da stimuliše ovaj složeni proces. Proces zahteva 7 noći za obnavljanje oštećenja i osoba 7 noći gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri nedeljna vežbanja opterećuju različite grupe mišića, definitivno nema ničeg lakšeg što će dovesti do mršavljenja. Svaka grupa mišića koja se opterećuje trebalo bi da relativno miruje sedam dana, jer bi ponovno naprezanje dovelo do izvesne inhibicije procesa oporavka. Jedan od najinteresantnijih aspekata ovog procesa je taj što se troši samo telesno masno tkivo, a ne i masno tkivo mišića. Mogu li išta više da požele ljudi sa prekomernom telesnom težinom?

Takođe je veoma važno da spavanje protiče u miru, u totalnom mraku, bez veštačkog svetla, kako bi hormoni obavljali svoj zadatak onako kako treba. Umesto da satima vežbate aerobik, sasvim je dovoljno da svega tri puta nedeljno po samo 15 minuta radite relativno teške vežbe (recimo dizanje tegova ili drugi težak fizički rad), što će dovesti do suptilnog oštećenja mišićnog tkiva, a zbog ovakve dijete, pomenuti hormoni će ga tokom spavanja obnavljati mobilišući neželjeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da milioni onih koji svakodnevno upražnjavaju aerobik, prilikom svakog gubitka telesne težine, proporcionalno mnogo više gube mišićnu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mišićne mase zahteva lučenje adrenalnih hormona, koji su "toksični". Prema tome, mnogo je korisnije otići u krevet nego u gimnastičku salu. Pored toga, naporno vežbanje ili naporan rad troši isključivo ugljene hidrate, a ne masti. Masti se troše tek tokom oporavka, ako je on pravilno usmeren. Sve se ovo previđa u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igralištu. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziološki proces, pitaju se zašto im to niko do sada nije rekao. U rešavanju problema gojaznosti, čak i farmaceutske kompanije ignorišu ulogu jetre. Fokusiraju se na neurotransmitere koji regulišu i apetit, ne uzimajući u obzir status energije u organizmu, što predstavlja primarnu informaciju koju daje jetra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. To je i za očekivati, jer kakav profit bi farmaceutske kompanije ostvarile time što bi rekle gojaznima da jedu med pred spavanje?

Kao što vidite, ceo koncept je upravo suprotan od onog koji milione ljudi godinama upućuje na aerobik. On nas praktično upućuje na povratak prirodi.

Pravilna ishrana ili farmaceutski preparati treba da obezbede dovoljan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vitamin BT). I ornitin i arginin stimulišu hipofizu da luči ključni hormon za oporavak, hormon rasta. On u sadejstvu sa drugim oporavljajućim hormonima razbija skladišta masti, oslobađa ih i troši tokom sna. Karnitin je deo sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetska laboratorija ćelija) koje sagorevaju masti u svim tkivima. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najviše ga ima u piletini, govedini, svinjetini, ribi i mlečnim proizvodima. Novije studije dokazuju i njegovu veoma važnu ulogu u prevenciji i lečenju popuštanja levog srca, tj. leve komore (F. Jeejeebhoy, 2002) i u pokretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta, 2005).

Ali, kao i kod svake druge hrane, i unos aminokiselina ne sme biti preteran, već isključivo optimalan i to najbolje kroz izbalansiranu prirodnu ishranu, a ne kroz farmaceutske preparate. Jer, svaki višak ili nedostatak nekog hranljivog sastojka može dovesti do poremećaja u organizmu. Navešću primer arginina. Ima ga dosta u kikirikiju, lešnicima, čokoladi, želatinu. Ako se pretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama čokolade ili kikirikija), arginin (naročito kad je u ishrani malo lizina) kod osetljivih osoba može promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremeno unosi i dosta mleka, do ovoga ne bi trebalo da dođe jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom koji deluje suprotno.

Zato zapamtite da samo raznovrsna i umerena ishrana može doneti zdravlje. A med kao važan sastojak takve ishrane, kao što vidite, donosi i vitku liniju. Za sve nas koji smo puniji (to zvuči mnogo lepše nego debeli, zar ne?), med je otkrovenje.

Treba naglasiti i da ova dijeta, kao i svi tretmani pčelinjim proizvodima, dovodi organizam u izbalansirano stanje, bez obzira da li ste mršavi ili gojazni. I ne samo to. Eliminiše svakodnevni fizički i psihički stres, što je danas veoma važno.<<

http://www.medvisegrad.com/apiterapija_ ... ograma.htm

preuzeto sa:http://galaksija.info/forum/viewtopi...2409&start=460
___________________________________________________________________________

[zdenac]

Hvala vam na ovako dobrim savjetima
Nisam siguran kako konzumirati med, zanima me i zbog mršavljenja i zbog paradentoze i zbog imuniteta itd.. naime kad god pojedem žlicu meda bude mi muka- slabo mi u želucu to prođe nakon pola sata , ali ipak zbog toga ga rijetko konzumiram, napominjem da kad ga pijem u limunadi, čaju nemam nikakve tegobe..eto samo mi teško padne na želudac kad ga konzumiram čistog.

[alison]

Onda nemoj čistog, imam isti problem, ali jedino mi med pomogne da popijem kapi citrofta ili neko eterično ulje, uzmem žlicu meda metnem u malu čašicu i kapam što god mi ne paše kad je to isto u sokovima ili čaju pomješano

- u ovom slučaju med ima drugačije djelovanje na želudac, a lako se poslje popije čaša vode ili čaja....

[RIM]

Originally Posted by zdenac

Hvala vam na ovako dobrim savjetima
Nisam siguran kako konzumirati med, zanima me i zbog mršavljenja i zbog paradentoze i zbog imuniteta itd.. naime kad god pojedem žlicu meda bude mi muka- slabo mi u želucu to prođe nakon pola sata , ali ipak zbog toga ga rijetko konzumiram, napominjem da kad ga pijem u limunadi, čaju nemam nikakve tegobe..eto samo mi teško padne na želudac kad ga konzumiram čistog.

Med veže vodu na sebe pa ga nije preporučljivo jesti samog bez tekućine.

[MODULUS]

E pa Tonche, malo je reći hvala! Oduševila me ova količina i kvaliteta informacija o medu! Potpuno se slažem da farmaceuti ne izlaze s time, jer, kao što svi znamo, profit je ono oko čega se takav svijet vrti. Inače, koristim med svako jutro u čaju, ali od danas krećem i u noćnu akciju! Med rules! Živjele pčele!

[alison]

Originally Posted by RIM

Med veže vodu na sebe pa ga nije preporučljivo jesti samog bez tekućine.

Nije baš to, ali si blizu...
- med je šećer + masti (tj. jednostavni šećeri i nezasićene masne kis.), a u našem tijelu za razgradnju šećera imamo enzime jedino u slini...prema tome ako čisti dospije u želudac kiselina i žuč moraju popravljati ono što je u ustima propušteno izlučivanje sline....Zato i kaže recept da se med mučka u ustima koliko god možete!!!

[Tonche]

Modulus, zapalio sam tako i svoju Ujnu odmah je narucila 2 tegle meda naime ima problema sa kg-ima pa cemo vidjeti kako joj ide kad se vrati iz Svice.
Danas vecina pcelara u med dodaju secer kako bi se dobilo na kolicini posto je secer jeftin... treba se potruditi malo i naci svog dobavljaca za kojeg smo sigurni da ce nam dati cistu "robu"
Onda mozemo pravilnom primjenom izvuci maksimalno sve dobrobiti ovog .... ma neznam sta bi rekao nego hvala svim pcelama na kugli zemaljskoj

[MODULUS]

U našem kraju, oko Rijeke, ima dosta medara i vjerujem da ću ubosti nekog dobrog. Znaš kako je to, dobar dio odigra i placebo efekt, pa je moguće da profunkcionira i sa nekvalitetnijim medom. No, dat ću si truda. Naći ću točno ono što mi treba.