Sirovojelstvo - iskustva

[Drug Mile]

Originally Posted by Uoo

radi tezine pothvata i sam sam kao yoyo.. malo samo sirovo pa malo na kuhano pokleknem pred naletima okoline i rodbine..

Vrijedi li ovdje pravilo, što manje kuhanog to bolje, ili ako se ne može izbjeći povremeni kuhani obrok iz socioloških razloga, onda nema smisla uopće smanjivati količinu termički obrađene hrane?

Inače, jako si me zainteresirao za sirovojedstvo.

[Uoo]

Originally Posted by Drug Mile

Vrijedi li ovdje pravilo, što manje kuhanog to bolje, ili ako se ne može izbjeći povremeni kuhani obrok iz socioloških razloga, onda nema smisla uopće smanjivati količinu termički obrađene hrane?

Inače, jako si me zainteresirao za sirovojedstvo.

a naravno da ima smisla smanjivati kolicinu kuhanoga.. sto manje kuhanoga se jede to je covjek boljeg psiho-fizicko-duhovnoga zdravlja..

ali zalosno je da cak i vrlo mala kolicina kuhanoga moze uvelike narusiti dusevni mir, i zaustaviti proces obnavljanja organizma na vise dana.. tako da je i emotivno i fizicki za nas puno laksi put potpuno izbaciti kuhano nego drzati vezu sa time povremenom konzumacijom.

vec sam ranije napisao da se po iskustvu nekih teze skinuti sa kuhane hrane nego heroina, a svaki put kad si ubrizgamo dozu samo pojacavamo zavisnost.. dakle ovome u samome pocetku treba pristupiti maksimalno ozbiljno, hrabro, odlucno i odvazno upravo kao da je o teskim drogama rijec.. pri tome shvativsi da svaka doza kuhanoga pricu vraca na pocetak i sirom otvara vrata za sljedece doze posto emotivni centar mozga (amigdala) od najranijih dana zivota posjeduje to sjecanje buduci da smo nazalost svi kao prvi nadomjestak za majcino mljeko primali kuhane obroke..

iz tog razloga to je ukorijenjeno duboko u nasoj podsvijesti i te veze nije lako prekinuti.. ali dobro je znati da su te veze lazne i mogu se promijeniti ako je covijek dovoljno odlucan i hrabar u svojem nastojanju da povrati svoje originalno stanje na koje ima bogom dano pravo.

u kasnijoj fazi kada se covijek rijesi emotivne ovisnosti o kuhanom i kemijsko-hormonalne neravnoteze koju takva prehrana donosi, sirova hrana nam postaje normala i svaka kriza za kuhanim bilo fizicka ili psihicka postaje nepoznanica, a nama samo ostaje da uzivamo u apsolutnoj slobodi, duhovnom i emotivnom blagostanju koji proizlaze direktno iz uravnotezenosti i sinkronizacije organizma sa majkom zemljom, te prestanka jurenja za sljedecim fixom kad nastupi kriza za hranom.. toga vise nema.. samo cista linija osjecaja blagostanja i konstantne mentalne stabilnosti bez obzira na okolinu i dogadjaje oko vas..

taj osjecaj/stanje sam iskusio vise puta, imam ga i sada ovaj trenutak i ne pada mi na pamet mjenjati ga za nikakvo privremeno osjetilno zadovoljstvo poput onoga koje pruza kuhana hrana..

nekoliko puta sam skliznuo natrag na kuhano i shvatio da jedno sa drugime jednostavno ne ide i da kuhano gotovo u potpunosti, ako ne i potpuno ponistava beneficije sirovoga..
to mi je bila odlicna lekcija za buducnost i sada samo zelim pomoci sto vecem broju ljudi da se i oni oslobode ovisnosti, vrate k sebi i uistinu uzivaju u svakoj sekundi svojega zivota kako bi to u originalu i trebalo izgledati..

zelim vam svima puno hrabrosti, motivacije i srece na putu do zdravlja

[Drug Mile]

Što je s pojmom obroka? Još od prvog razreda osnovne mi je ostalo urezano u sjećanje da čovjek mora imati zajutrak, doručak, ručak, užinu i večeru. Jesu li ovi pojmovi nastali zbog potrebe za pripremom hrane, i nestaju li sa sirovojelstvom? Meni je najugodnije, a često i najpraktičnije, svako toliko gricnuti nešto, kad osjetim potrebu. Sa sirovom hranom ovo je praktično, pa me zanima jel u redu imati hranjenje koje traje cijeli dan? Sve mi govori da je, nisam na dokumentarcu o majmunima (ili bilo kojim biljojedima) nikad vidio da se svi okupe oko zdjele voća pa jedu u točno određeno doba dana :)

[Realista]

Imaju oni periode (doba dana ) kada jedu, kada se igraju... Ali svakako ne ko danasnji covek onako na brzaka.

[svjetlosni_mrav]

bijah
neko
vrijeme
na sirovo
pa sam pao
i sad želim
ponovo

[eni]

Originally Posted by Drug Mile

Sa sirovom hranom ovo je praktično, pa me zanima jel u redu imati hranjenje koje traje cijeli dan? Sve mi govori da je

I ja mislim da je u redu-u biti jedeš kada si gladan. Možda je dobro pročitati i Anastaziju u kojoj se kaže da trebamo jesti kao što dišemo!

[Drug Mile]

Originally Posted by eni

I ja mislim da je u redu-u biti jedeš kada si gladan. Možda je dobro pročitati i Anastaziju u kojoj se kaže da trebamo jesti kao što dišemo!

Jesam, i to sam zapamtio!

[loonyka]

Ako tek sada prelazite na raw preporucila bih svakome da to radi POSTEPENO, osim ako niste izuzetno jake volje.
U suprotnom cete ''skliznuti'' nazad u kuvano, samo je pitanje vremena.
To se desava zbog ''propratnih efekata'' koji prate 100 % raw.
Sto naglije predjete na raw, propratni efekti su vidljiviji.Ovo se desava jer se, kao sto je neko objasnio, organizam cisti sve do celularnog nivoa.Izbacuje se sve sto je organizam zadrzavao u sebi decenijama.Mislim da nije potrebno reci koliki su to kilogrami cistog djubreta.
Moj licni put je poceo pre dve godine kada sam postala vegeterijanka, posle toga veganka, i poslednjih sest meseci raw vegan.
Nisam ni jednom ''posrnula'' nazad u kuvano.
Smrsala sam 15 kg za 3 meseca, i onda sam pocela vise da jedem banana, oraha, lesnika, maslinovog ulja i sada drzim kilazu.
Od najvece je vaznosti slusati organizam.
Moj najvise voli mono obroke.Ako jedem jabuku, onda samo nju.Mogu pojesti pet odjednom, ali samo njih.
Drago mi je sto nas ima dosta i sve vise koji mislimo van ustaljenih kalupa misljenja.
Srdacan pozdrav za sve raw vegane i one koje su ovaj i predhodni textovi naterali na razmisljanje :)

[Mirror]

Ja sam pocela sa menjanjem ishrane u cilju da cu jednom moci da zivim od svetlosti.I tako sam ostavila meso..pa posle mlecne proizvode..pa posle brasno...pa sad uzimam sirovu hranu i ponekad se zasladim kascicom meda ili stanglom crne cokolade.Naravno uz to praktikujem Sungazing ali posto je sad zima i podneblje mi je tako da sunca skoro i nema onda jedem sirovo voce i povrce. :-)
Osecaj je neopisiv tako da se na tome necu zadrzavati.Kad sam odgledala sve one silne emisije o zivotinjama kako ih gaje na farmama i kolju i kakva hrana stize na nase trziste prosto mi bude zao sto sam ikad jela meso ili mleko neke napacene krave..I biljke su napacene pa prema tome trudim se sto vise olaksati planeti i sebi uciniti dobro time sto cu preci na zivot od svetlosti.A sad...retko ko postavi sebi takav cilj ali realno je moguce ako se veruje. :-)

[maggie]

Hvala svima što su podelili svoja iskustva

Smatram da su jedina prava hrana za ljudska bića plodovi, jer mnogo faktora na to ukazuje. Naše šake, zubi, creva... i tim putem možemo stići do ishrane pranom, jer to je ono ultimativno za ljudska bića. Da ne duzim, to svi koji ovo čitaju manje-više znaju

Ja sam na putu promene ishrane do sirovojelstva, plodojelstva (frugivor) u poslednjih 6 godina, ali sve vreme zapravo prolazim kroz procese, od osobe koja je jela skroz "klasično" ujutru pekara, u podne sendvič, po podne neko meso, krompir i pokoji svež paradajz i banana, izmedju kafa, cigare, čokolada, keks, perece... uveče opet slatkiši... strašno ... i koliko to sve košta.

Srećom, da dovoljno volim sebe, ili je bila u pitanju sujeta zbog izgleda, sa 35 god. sam rešila da konačno nešto promenim, jer do tog doba sam ipak bila veoma vitka, nisam navikla na prekomernu težinu, i srećom, nisam čekala da baš preteram... na vreme sam ukapirala da nešto moram da menjam.

Nisam tada znala da jednostavno samo treba preći na sirovu hranu. Pomagala sam se zamenskim šejkovima, i to je bilo odlično, stvarno mi je pomagalo, pogotovo što sam ih pravila sa voćem, i to je bio doručak, tačnije prvi obrok.

Izbacila sam prvo meso, ionako ga nikad nisam ni volela. Potom sam izbacila kafu i cigare. Potom sam izbacila skoro sve mlečne proizvode, kažem "skoro" jer ponekad u gostima sam znala da pojedem nešto, kolač i slično, što sigurno ima i mleko i jaja... posle mi često bude loše...

Potom sam izbacila slatkiše, što mi je bila velika ovisnost, znala sam da jedem cca. 200 gr čokolade dnevno, i zadnje i najteže - pecivo! Ali, ne hleb, njega ne jedem odavno, već pecivo iz pekare, žu-žu, pogačica i slično. Sada sam u fazi da jedem sve, ceo dan sirovo i to uglavnom plodove, nešto malo povrća, i pojedem npr. jednu pogačicu. Kao da je to neka droga...

Primećujem da to ima veze sa usnom dupljom, ja glad za pecivom ne osećam u stomaku, ni u ždrelu, samo u ustima... ima li neko ideju, savet, iskustvo...

Pitam se šta stavljaju u pecivo, ili je pšenica sama po sebi takva, jer očito se ponaša kao droga...

Što se subjektivnog osećaja tiče, puno energije, vitalnosti, ustajem sa prvim jutarnjim zracima sunca, odmorna, naspavana, dobro raspoložena...

eh, da glavnu stvar da ne zaboravim, radim Sungazing, na 35 minuta sam sada :)) Verujem da mi je to mnogo pomoglo da dodjem u ovu fazu...

dakle, sada se svodi na to da jedem voće uglavnom juzno što mozda nije idealno, ali ne mogu samo jabuke, jedem neke kao "supe" kad mi fali nešto slano, a to je zagrejana voda na 50 stepeni, i onda dodam u tu vodu začinske biljke, kurkumu, nanu, biber, malo morske soli, kardamom, lovorov list... i to popijem, kao neki slani čaj. To mi mnogo pomaže, pogotovo uveče, to me zagreje i onda idem na spavanjac!

Uglavnom idem pre 23č na spavanje, i budim se prirodno sa suncem...