Uporna anksioznost

[qiqe]

olio, cim ona moze spavat i cim uziva dok spava-nije to nista ozbiljno.
Depresivne osobe ne spavaju mjesecima, godinama...promjene sa spavanjem su prvi ozbiljni znakovi da nesto ne stima.

A buduci da ona jako dobro spava, u pitanju je garant podsvjesno ciscenje koje ona uporno zaustavlja i ne da da se proces zavrsi.

[Olio]

Pitanje
[QUOTE=amelia;371807]Bila sam dugo depresivna. Pod stalnim, konstantnim pritiskom. To je trajalo nekih godinu dana. Nisam umjela da kontrolisem misli, boljele su me misli bukvalno. Onda, ubrzano disanje, napadi panike, u glavi ludilo.
Pocela sam da se plasim za svoje zdravlje.
Budim se jednog jutra sa pritiskom u usima, odnosno zacepljenosti, kao kad ste na vecoj nadmorskoj visini, pa vam pucketa, odnosno mozete d izazovete to, jer su vam usi od necega zacepljene.. Od tada su prosle 3 godine jos nije stalo.
Naravno, odmah se prepala da sam bolesna.. Dugo mi je trebalo da odem kod ORL ljekara. Konacno sam posla, sve je kako treba, idealno.. Posto sam smogla snage, posla sam jos kod par njih, cisto da vidim i misljenej drugih.. sve kako treba, samo da iskuliram i proci ce, o snimanju glave ni govora. Uradila sam tada jos bezbroj nekih nalaza, hormone stitne, snimala pluce, vadila krv itd.. Isla sam atlas da mi namjeste, isla sam na masaze.. Homeopatija.. nista.
Neke alternativne metode, koje su mi pomogle da sredim misli, dakle sto se tog dijela tice, one su se jako iskristalisale. Odnosno, razumijem zasto sam bila ankciozna itd.. Nemam vise napada panike itd.. Sad je ostalo jos to pucketanje, i ta frka od toga.
Ja sam naravno i promijenila nacin zivota, nekad sam samo o tome razmisljala, vise ne.. u jednom periodu bila sam posvecena treninzima, zdravoj ishrani itd.. U sustini, hocu da kazem, a vise se i ne sjecam, sta sve nisam probala.
Ali, kad hocu da se iskontrolisem, itekako mogu, ali mi treba strasna energija i volja, da prevazidjem napetost u glavi odnosno t napuhanost, zacepljenost i pucketanje. Disanje mi pomaze. Najdivnije se osjecam kad krenem da spavam i tokom sna, jako mi prija san. Kad se probudim, i tada se fino osjecam.. ali rijetko kad pustim sebe da uzivam u tom prvom, jutarnjem, lijepom osjecaju. Brzo se vrate frke.
Sta ako sam bolesna, sta je meni, samosazaljenje, ovo traje 3 godine.. DA LI TREBA GLAVU DA SNIMIM? Ja od ovoga ne mogu normlano da zivim i cirkulisem... itd.. Najgore je sto to nije samo pucketanje, pa da kazem, nemoj da ga slusas. Ja ovo i osjecam kroz simptom da mi je predio oko uha i uho zaepljeno, kao da tu ima nesto..
Objasnjavali su mi doktori.. da je to mozak. Da ne bi trajalo 3 godine, da je bolest, da bi se odmah manifestvovalo kroz nesto.. Da bi imala jutarnje mucnine, glavobolje, probleme sa vidom itd..
I meni je ta prica divna, dva me dana drzi i onda ostanem sama sa sobom, u ogromnom strahu..
Ja ne znam sta vise da radim, i dje pomoc da trazim :)

Ako imate predlog, savjet, javite se.


P.S. Prije sam imala nalog Jovanica, ali sam zaboravila sifru i nisam znala kako da opet i dje trazim.. Tako da sam morala novi da napravim.

ODGOVOR

ovo je ozbiljna i kompleksna situacija.
prvo cu naglasiti da DEPRESIJA i ANKSIOZNOST NEMAJU NISTA ZAJEDNICKO! Jedino se obe situacije vode kao mentalni poremecaji. NE mentalne bolesti.
ovde ima i neuroticnih-histericnih napada.
ova osoba nije kriva zato sto gresi kod mesanja anks. I depr. Jer na zalost u mnogim casopisima totalnonneupuceni kvazi -novinari precesto mesaju pa i spajaju ta dva poremecaja.
Napomenucu da nisam postovalac klasifikacije bolesti i poremecaja, ali ipak se moraju razlikovati razlicite situacije , njihovi uzroci i posledice.
Ova osoba MORA pronaci pomoc. Sama nikako ne moze pronaci resenje.
snimanje glave moze pomoci kod amnezije kada se radi o somatskim promenana a ovo je nesto drugo.
da biste shvatili o cemu govorim kada kazem da mora pronaci pomoc, shvatite da i psihijatri i psihoterapeuti mogu imati m. Poremecaj, alinse to retko desava jer mogu uociti greske u svojem ponasanju i na vreme spreciti tezi oblik poremecaja. Ako nisu uocili da idu u poremecaj to znaci da nisu u stanju da ga uoce i da samim tim ne mogu da ga prepoznaju i izadju iz toga.
pojasnicu :
ako vi na primer dozivite traumu na ulici (neko vas napadne) i dozivite stres i par dana ne izlazite pa nastavite normalan zivot sve je ok.
Ali ako vi pod utiskom stresa prihvatite POGRESNE ideje i promenite ponasanje do te mere da vise ne zelite normalno da zivite, to znaci da ste skliznuli u m. Poremecaj koji se zove DEPRESIJA! Ponekada osoba moze snazno odbijati da se vrati u normalan zivot i to je jedan problem. Sto poremecaj duze traje to je teze osobu
vratiti na stari put. To je drugi problem. Tu je uvek neophodna pomoc, ne samo od
terapeuta vec i od okoline, narocito onih ljudi kojima osoba
poremecajem najvise veruje. Zato usamljene osobe teze izlaze na kraj sa stresom i
depresijom. Tu je velika opasnost od trajnog stanja.

[Olio]

olio, cim ona moze spavat i cim uziva dok spava-nije to nista ozbiljno.
Depresivne osobe ne spavaju mjesecima, godinama...promjene sa spavanjem su prvi ozbiljni znakovi da nesto ne stima.

A buduci da ona jako dobro spava, u pitanju je garant podsvjesno ciscenje koje ona uporno zaustavlja i ne da da se proces zavrsi.

Ne naprotiv, spavanje je beg od realnosti i tako depresivne osobe gube volju za akcijom. Kada je tmurno kišno vreme mnogi ne žele ustati već spavaju i dalje, to je lagana akutna depresija.ako postane trajno rešenje za beg od zivota onda spavanje postaje hronična depresija gde ne volimo život već bežimo kroz spavanje!